Žene digitalnom nasilju izložene 25 puta više nego muškarci

Kada je nasilje postalo normalnost u stvarnom svetu, u digitalnom je još otvorenije - počinlac može da napiše šta god da poželi, uvredi i zastraši, a da niko ne zna ko se krije iza profila. Najčešće žrtve su devojke i teško je naći onu koja nije ima imala loše iskustvo na društvenim mrežama.

Neprijatno je i citirati, ali gnusne uvrede su uveliko deo digitalne stvarnosti.

A godine nisu granica. Čak svaka treća devojčica do 15 godina doživela je digitalno nasilje. Mnoge o tome ne žele da govore, i umesto počinilaca one osćaju sramotu.

"Mislim da smo u velikoj zatrašene i da se plašimo kako ćemo biti prikazane onlajn i kako će naši videi, naši postovi, naše poruke i komentari biti zloupotrebljeni", kaže Lana Nikolić, aktivistkinja.

"Ono što je zabrinjavajuće za Srbiju je da 84 odsto žena i devojaka smatra da su one smatra doprinele tome što im se desilo, i još više zabrinjava što se sa time slažu njihovi sugrađani i sugrađanke, znači onse su u tome same, a digitalno nasilje ima štetne psoledice i sto je kao i svako drugo nasilje", kaže Milena Rikanović, direktorka UK Women Srbija.

Zato je jednako važna i edukacija o demotivisanju nasilnika, ali i ohrabrivanju žrtava.

"Jedini svedok vam je najčešće i žrtva, žrtve moraju da užavaju uzaštitu, da udu osnažene i da taj postupak se zavšti na efikasan način, sa adekvatnom sankcijom, kroz to onda žrttve i potencijalne žrtve su svesne da mogu da se izbore i budu zaštićene, ako nema toga onda kampanja javite se i ostalo neće imati nekog efekta", kaže Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.

Praksa pokazuje da ti postupci nisu tako efikasni. Osvetnička pornografija, sve češći vid nasilja ne Intenetu podrazumeva neovlašćeno deljenje privatnih snimaka i slika, neretko nagih devojka. Takvi sadržaji koje su pravile sa svojim partnerima ili ih slale njima, posle raskida našli su se u mnogobrojnim grupama na društvenim mrežama. Ali za njih niko nije odgovarao.

Jedna Telegram grupa je imala 54.000 pratilaca, jedna 34.000 mi snimo imali ni prilike da vidimo u javnosti da je postojala bilo kakva presuda. I opravdana je bila bojazuan ljudi, javnih tužilaca da nemaju kapacitet za borbu sa ovom vrstom naislja, možete onda misliti kako je žrtvi", kaže Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Loša statsitika možda bi mogla da se promeni, jer je inicijativa poverenice za zaštitu ravnopravnosti da osvetnička pornografija postane posebno kriivčno delo dobila zeleno svetlo iz ministarstva pravde.

"Svakako je vrlo bitno što smo dobili taj pozitivan odgovor, videćemo kako to izgleda, jer nemati danas jasno definisano ovo krivično delo, bilo bilo bi zanemarivanje potrebe čitave polovine našeg društva", kaže Janković.

I javne ličnosti poručuju - odlajkuj nasilje.

"Danas postoji jako malo kontrole,a pogođeni su svi, i žene, i muškarci i deca, i mislim da bez obzira koji se poslom bavili uvreda ne može da vam ne pokvari dan koliko god ta osoba bila nepoznata", rekla je Zejna Murkić, pevačica.

"Nekako je i na vama i na nama odgovornost da ne odzvolimo da time trujemo i sebe same a i sve te mlad eljudi i nove genracije koje dolaze, baš nije fer i nije lepo", kaže Anđelka Stević Žugić, glumica.

"U znanju je moć kao i svuda, a ovde je vrlo malo, ljudi obrazujte se", poručila je Maja Uzelac, rediteljka.

A ono što svako treba da se razume jeste da nema zaštićenih, žrtva može da bud ebilo ko i niko ne bira da se nađe ispred ovog ogledala. Izbor je ne biti iza njega.

Prilog pogledajte na početku ove vesti

BONUS VIDEO: Ko prodaje slike maloletnica na Telegram grupama? Bez zakona o osvetničkoj pornografiji pravda je teško ostvariva