U srcu Homolja, u oazi netaknute prirode iznad Žagubice, planirano je otvaranje rudnika zlata koji bi trebalo da radi samo 7 godina. Međutim, zlato bi se izdvajalo uz pomoć cijanida, vrlo otrovne i opasne materije. Istražni radovi su u toku, izvorska voda završava u cevima. Zatrovana voda se onda vraća u reku Mlavu, a iz nje ulazi u okolnu zemlju i vazduh, pa tako i u hranu. Može li se ikakvim novcem iskazati cena zdravlja ljudi, Katarina Golubović, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Prvi sneg na Homolju ovih dana trebalo je da zaraduje Radeta Mošića iz tog dela Srbije. Jer je dolaskom na svoju kaptažu sagrađenu još za vreme drugog svetskog rata, očekivao dosta izvorske vode. Prizor je bio više nego razočaravajući.

Rade sumnja da je zagađenost proistekla zbog bušenja i istražnih radova u bluzini, jer je time prekinuta žila izvorske vode. Jasno je i da sve ove mašine nisu na Homolju uzalud.

Duboko u šumu ekipu TV Nova dovoze Rendžeri istočne Srbije gde slučajno zatičemo državljane Rumunije. Bez želje da išta kažu, u žurbi odlaze i na Dumitrovom potoku ostavljaju cevi, pumpe i rezervoare u izvorima zdrave pijaće vode.

Kakva su to bogatstva i ima li od zlata na Homolju nešto važnije pitali smo i građane.

Bez rudarenja ali i bez uzaludnog trošenja najdragocenijih resursa. Jer kako na terenu saznajemo, JKP „Belosavac“ pijaću vodu u cisternama doprema stranoj kompaniji svakodnevno već mesecima vozilom koje su vatrogasci dobili od Evropske unije.

Od toga kako saznajemo 90% za troškove prevoza, a tek 6 odsto je cena vode. Po čijem nalogu se to radi u Belosavcu nismo saznali…ali je zato dovoljno da građani znaju da je na sve ovo „zeleno svetlo“ dala sadašnja vlast.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

PROČITAJTE JOŠ:

BONUS VIDEO: Šta raspršuju u vazduh topovi u blizini jalovišta rudnika „Čukaru Peki“?

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare