2
Sami dajte naziv sledećem prilogu! Emocija, nekultura, primitivizam, tradicija ili sve to zajedno? Psovanje ministra saobraćaja, Tomislava Momirovića, svakako nije prvo u javnom životu, niti je prvi političar koji je to učinio. Srpski jezik jeste bogat psovkama, ali postavlja se pitanje, da li bi javni život morao da bude jasna granica pristojnosti ili je i u njemu sve dozvoljeno?
„Jociću, daj bre hoću da se završi sve JEBOTEEE… Nemamo više, JEBOTEE, rekli smo da ćemo završiti. Evo ga tu je Drobnjak, Tubić, pa vi ste JEBOTE, došli ko Mesi, jebote i Kristijano Ronaldo…. Daj završite, čovek ima problem na tunelu“, rekao je nedavno ministar infrastrukture Tomsilav Momirović.
„Da li je našao najprimereniji rečnik, o tome možemo da diskutujemo. Ali ono što sam videla je emocija…. „, rekla je na to premijerka Ana Brnabić.
„On je malo grdio, prozivao, da se to završi… Mi ćemo da se trudimo da to završimo“, rekoa je v.d direktora „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak.
Malo emocije, malo prozivanja, uz rečnik koji razumeju svi. Ministar je rekao svoje. Ipak, jasno je da psovke, među nama nisu nikakva novost…
„Jel’ imate svoju omiljenu psovku koja vam onako nekad izleti u svakodnevnom obraćanju? Ima standardno ona jedi, ne jedi…gde imaju isto značenje“, “ Je*iga, hehe“, neki su od odgovora anketiranih građana.
A dali oni koji svakodnevno izgovaraju sve ove reči, drugačije reaguju kada ih čuju u javnosti?
„Smatram da ne bi trebali, ali…Šta im se desi pa kažu? Verovatno se zamisle, zaborave ko su, gde su i tako… „, “ Ne može da mi bude simpatično. Oni su plaćeni da budu pristojni, a rođeni su nepristojni“, „Nepristojno, nekulturno, nevaspitano ponašanje i ništa ni više ni manje od toga“, kažu anketirani građani.
Ipak, Tomislav Momirović nije pokrenuo nikakav novi pravac. Nije čak ni prvi Tomislav, koji je prešao crvenu liniju.
„Zato što ste vi bitni za vladu. Vi…Vreme jel da? Govno jedno….jebaću ti ja mater na replici posle… “
„Mi gajimo taj lep maternji jezik, a čim je maternji njemu mora da se pominje mater. Koliko ja shvatam tu koncepciju o psovkama. Mi kad idemo ulicom, vidimo da svi psuju. Znači i stari i mladi, a pošto su ministri, poslanici i političari predstavnici naroda, onda i oni psuju“, objašnjava Draža Petrović.
I to su činili iz raznih razloga. U žaru političke borbe, zaboravljalo se na pristojne reči, a bilo je i onih potpuno privatnih kategorizacija….
„Imali smo jednu godinu predsednika parlamenta…. gospodina Dulića, hvala. Ajd u picku materinu više…“, govorio je nekada Bojan Pajtić.
“ ….dolazi za 20 minuta…Lažov i prevarant…Hoćete ga sačekati…ma neću, jel’ treba da ga oteram u pičk…..NE NE u programu smo… Ovo ide u program? da da. Seci to bre … „, govorio je nekada Milutin Mrkonjić.
„Meni se čini da ministri, za infrastrukturu i građevinu najviše psuju…Kad pogledamo od Mrkonjića, koji je takođe uhvaćen nekoliko puta da psuje, pa Velja Ilić koji je već doajen psovanja u srpskom političkom životu“, kaže Draža Petrović.
„Nisi predsednik Srbije….Ti si govno najobičnije, koje si ovu Srbiju uništilo“, govorio je Velimir Ilić.
Ovakvi i slični primeri navode na jasno pitanje: Kako se došlo u takvu situaciju?
„To je posledica, da kažemo, neku blagu reč – velikoga opuštanja, odnosno, niskog stepena jezičke kulture, pošto je ona sastavni deo opšte kulture. Psovke, često nadomeštaju nečije siromaštvo bilo u izrazu, bilo u argumentaciji, ali pre svega u izrazu“, kaže Sreto Tanasić.
Rano je pričati da li će ovaj poslednji primer ministra Momirovića, biti opomena i prekretnica ka nekom boljem i prostojnijem načinu izražavanja. Jasno je ko ima zadnju reč….
„Prestanite da nas učite kako govorimo i pišemo. Piši kako je napisano, čitaj kako govoriš…Hvala Vam.“, rekao je Aleksandar Vulin.
Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinara Filipa Vidojevića možete pogledati ovde: