Zašto je i dalje komplikovano i skupo do stanice Prokop?

Za razliku od železničke, do nove autobuske stanice u Beogradu lako se može doći tramvajem ili gradskim autobusom. Otkako su poslednji vozovi otišli iz Savskog amfiteatra, veći deo železničkog saobraćaja prebačen je na Prokop, koji nije toliko daleko, ali jeste, ako do njega ne idete kolima ili taksijem. Jer gradskih linija je tamo i 6 godina kasnije svega dve-tri. Ima li naznaka da će se kod Prekopa preseliti bar deo linija koje su prolazile kroz čvorište na Savskom trgu pitala je Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Povratna vozna karta od Novog sada do Beograda košta 1.222 dinara. Ako je dan kao ovaj i pada kiša, voz kasni. A onda na velelepnoj železničkoj stanici Prokop 34, 36, 38L i 600 koja vozi od Prokopa do aerodroma Nikola Tesla. Samo jedna od ove četiri linije saobraća na svakih deset minuta. Tako da ako nemate pola sata da stojite na kiši, tu je taksi, u kom Dobar dan košta 270 dinara.

Obećali su i pasarelu na svečanom otvaranju nove železničke stanice.

„Radimo na idejnom rešenju a to je povezivanje pešačkim putem sa kliničkim centrom i porodilištem i a ulicom kneza miloša, praktično sa centrom grada“, rekao je tada Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda.

Do Trga republike i dalje ne ide nijedan autobus sa glavne železničke stanice. Glavna je kružna linija 36. Ona povezuje Prokop, Autokomandu, Slaviju, Nemanjinu, BAS, Savsku ulicu i Mostar. Linija 38L povezuje Prokop, Mostar, Autokomandu i autobuski pogon Kosmaj. Postoji i minibus 34 od Senjaka do Dedinja, a koji je veza sa Topčiderskom zvezdom i bolnicom „Dragiša Mišović. Na desetak minuta pešačenja od Prokopa su dve trolejbuske linije kojima se može do centra 40 i 41.

„Iako bi to bila investicija koja bi koštala verujem da bi bila svrsishodna da makar jednu od e dve trolejbuske linije možemo da spustimo u zoni same stanice i na taj način da imamo dosta bolju povezanost. Ono što može da bude rešenje koje bi se relativno brzo implementiralo jeste da se napravi okretnica u neposrednoj blizini železničke stanice Prokop, koja bi mogla da opsluži veći broj vozila gradskog prevoza i samim tim i veći broj linija“, kaže Ivan Banković iz Sindikata GSP.

Prokop ima kompleksniju konfiguraciju terena nego savski trg, gde je nekada bilo glavno čvorište gradskog prevoza. To ne znači da se rešenja ne mogu pronaći.

„Da se omogući ulaz sa autoputa i izgradi nova rampa bivšeg autoputa da se spuste dve trolejbuske linije koje idu u obližnjem bulevaru Kneza Aleksandra da se uvedu neke nove linije da se bolje poveže Prokop sa aerodromom to bi bila rešenja koja bi mogla od Prokopa da naprave glavnu železničku stanicu“, kaže Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.

A nova autobuska stanca na Novom Beogradu nije najbolje rešenje za stanovnike Mladenovca i Sopota. Oni su pokrenuli inicijativu da Lastine linije koje su posle otvaranja nove bas ove stanice skraćene do okretnice na voždovcu produže do Prokopa. Nažalost, rešenje za to i dalje nema grad nego sindikati GSP.

„Sada su sve te linije koje idu starim kragujeačkim putem skraćene do voždovca što znači da oni moraju da presedaju na ionako već prilično popunjene tramvaje ili jednu autobusku liniju 33 koja saobraća tim delom Vojvode Stepe. 03:58 + 04:15 Mi nemamo infrastrukturu u zoni same stanice prokop gde bi ti autobusi mogli da okreću ali se u roku od svega nekoliko meseci možda čak i ranije to može rešiti“, kaže Banković.

Preče je gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću da se ispravi greška na novoj autobuskoj stanici, da se natpis promeni sa latinice na ćirilicu. A problemi većine koja koristi javni saobraćaj: Daleko od Beograda na vodi, daleko od srca. DCE TV Nova.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.