Železnička stanica Prokop završena i otvorena, a radnici još uvek rade i grade

Na prilazu stanici su upečatljivi kranovi koji stoje na gradilištu koje je neposredno uz samu zgradu, i sve je puno radnika, prenosi N1. Na tabli koja se nalazi na gradilištu piše da se radi o „poslovno-komercijalnim objektima A1, A2, B1 i B2 u okviru kompleksa stanice Beograd centar“.Kao početak radova je naveden oktobar 2023. godine, a završetak radova je planiran za oktobar 2025. godine.Zato je i jedan od studenata koji je ulazio na stanicu prokomentarisao: „Vidi, stanica je završena i otvorena, a radnici uveliko rade i grade“.Inače, sama centralna zgrada, ulaz i hol su završeni i privlače pažnju svim putnicima, pogotovo onima koji su prvi put na njoj. Nalikuju na holove svih modernih železničkih stanica širom Evrope. Nažalost, na tome se završetak i reprezentativnost završava, jer gotovo svi ostali segmenti ove građevine imaju poneki nedostatak.Od hola do perona se može stići stepenicama ili liftovima. Za tu namenu su postavljene i kontrolne kapije za karte, koje rade, ali čija je svrha upitna, pošto je rampa za prolaz pored njih otvorena, pa putnici „bez čekiranja“ prolaze i silaze na perone. Stepenice su dobro osvetljene i predstavljaju „granicu“ prelaska u deo koji nije završen.Nakon silaska se na prvi pogled uočava da strana na kojoj se nalaze početni peroni nezavršena, dok je suprotna završena i u punoj funkciji.

Deo koji nije završen je ograđen žicom, zabranjen je prilaz a na mnogim mestima se može videti armatura. Desetak radnika koji su zaduženi za dovršetak radova ovog dela stanice uveliko rade svoj posao, ali je utisak da „ovde mora još dosta da se radi“.Inače, na peronima ima upadljivo malo ljudi, javlja N1, navodeći da je ekipa bila u obilasku stanice oko podneva - tako da stanica izgleda veoma prazna.Malobrojni putnici se nalaze ovde čekaju voz za Novi Sad, kao i Beovoz, koji je u tom trenutku trebao da dođe i produži ka Batajnici.Stelana Božović, studentkinja koja živi u blizini, i koja redovno koristi Beovoz, ističe da je sada svakako bolje, da su proilazi stanici sređeniji, ali je njen utisak da ljudi ili još ne znaju gde se nalazi stanica, ili uopšte ne koriste voz.„Sećam se gužve sa stare Železničke stanice i koliko je ona bila popularna i koliko je dnevno ljudi prolazilo kroz nju. Ova ovde ne može ni da priđe tome. Šta je uzrok tome ne znam, ali ovde je mnogo puta kada dođem pusto. Kao da nije železnička stanica za grad od skoro dva miliona ljudi“, kaže Svetlana.Igor Stošić, koji putuje svakodnevno na relaciji od Pančevačkog mosta do Tošinog Bunara, navodi da je krenuo do Novog Sada, i da je napravio presedanje na Prokopu.„Očekivao sam da kada izađem mogu da kupim kartu na nekoj od blagajni. Međutim, ispostavilo se da moram da se popnem na gornji nivo, kupim kartu, a onda ponovo da siđem dole i da nastavim putovanje. To je po meni besmisleno, mogu lako da reše to“, kaže on.Inače, iako je stanica zvanično otvorena, čini se da najveći problemi nisu rešeni, pre svega prokišnjavanje.Bili smo svedoci da čak i kada nema kiše, na jednom od perona curi voda. Takođe, na delovima hodnika koji se koristi za prelazak između perona – vidljive su bare od prokišnjavanja.Podsetimo, železnička stanica Prokop u Beogradu svečano je po drugi put otvorena 20. oktobra, a prvi put  2016. godine. Oba puta je to bio Aleksandar Vuči, prvo kao predsednik Vlade, a drugi put kao predsednik Srbije.Prema aktulenom planu, svi građevinski radovi trebalo bi da budu završeni do kraja 2024. godine. Radovi na Prokopu započeti su 1977. godine.Projekat „Prokop“ finansira se iz kredita Kuvajta. Ukupna kvadratura svih planiranih objekata na staničnoj ploči iznosi blizu 75.000 m2, od čega na staničnu zgradu otpada oko 5700m2.

Idejno rešenje podrazumeva izgradnju oko 894 parking mesta, od čega je 354 na otvorenom, a 88 mesta pripada stanici i 540 u višeetažnoj garaži. Poslovni park čini 10 nezavisnih objekata (P+5) kojima se pristupa sa platoa odignutog od nivoa ulicedva metra i odvojenog od glavnog pristupa železničkoj stanici.Visina komercijalnih i poslovnih objekata iznosi na slemenu 28.5 metara, dok su stanična zgrada i garaža nešto niže – sa visinom krova na 22 i 23.5 metara. Plato je osmišljen kao ozelenjeni park u poslovnoj zoni kompleksa i programom obuhvaćen kao multifunkcionalni prostor, namenjen različitim komercijalnim sadržajima.Kada je u pitanju sama stanična zgrada Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo građevinsku dozvolu za izgradnju stanične zgrade sa parkingom, 88 mesta, ukupne površine 5.650 kvadratnih metara sa natkrivenim izlazima sa perona jedan i šest čija je površina oko 600 kvadrata.

U tom dokumentu piše da je predračunska vrednost radova 1,77 milijardi dinara bez PDV-a i da se investitor obavezuje da pre početka izvođenja radova prijavi njihov početak resornom ministarstvu, što je uobičajena procedura pre otvaranja svakog gradilišta kada se gradi po zakonu.BONUS VIDEO Železnička stanica Prokop