Za novac iz EU plana rasta Srbija mora da ispuni sedam zahteva

Pare iz EU za Zapadni Balkan predviđene takozvanim planom rasta - trebalo bi da stignu do kraja godine. Da bi se to desilo - ove nedelje Evropska komisija bi trebalo da usvoji reformske agende - a parlament Srbije da usvoji dva neophodna zakona. Do kraja 2024. godine od Srbije se očekuje da spovede preporuke ODIHR, i završi izbor Saveta REM-a i ne samo to. Šta nas čeka na putu do novca koji će delom u budžet delom u infrastrukturne projekte, saznaje Dina Cepenjor, reproterka Dnevnika na TV Nova.

Sprovođenje Reformskog plana, koji je Vlada Srbije usvojila 3. oktobra, preduslov je za dobijanje sredstava iz Plana rasta, vrednog šest milijardi evra, od čega bi Srbija trebalo da dobije oko 1,6 milijardi. Radi se o spisku od 98 reformi, koje Srbija treba da sprovede do polovine 2027. godine. Prioriteti će morati da se sprovedu i ranije, do polovine sledeće godine, a trebalo je odavno. Uslov za povlačenje prve tranše novca je i revidiranje biračkog spiska u skladu sa ODIHR preporukama.

„Sprovođenje preporuka ODIHR-a, dakle do kraja ove godine ovo je prvi prioritet koji je tako postavljen u reformskoj agendi. Ponovni izbor saveta REM-a, što je obaveza iz izmenjenih zakona koji su usvojeni krajem prošle godine“, kaže Tanja Mišćević, ministarka za evropske integracije.

Ako Srbija uradi ono na šta se obavezala do 2027. Evropska komisija će zauzvrat po određenoj dinamici isplaćivati tranše dva puta godišnje. Polovina sredstava iz Plana rasta za Srbiju sliće se u budžet, dok će druga polovina postati deo Investicionog okvira za Zapadni Balkan iz koga se finansiraju infrastrukturni projekti.

„Nacionalni konvent EU, kaže da su iz cele reformske agende najvažnije četiri mere: pristup zajedničkom ekonomskom tržištu, zelena agenda, demokratija i osnovna ljudska prava i jačanje regionalnog tržišt“, kaže Bojana Selaković, koordinatorka nevladine organizacije.

„Litijum se ne pominje u reformskoj agendi kao što ni priznavanje nezavisnosti Kosova nikad nije bio uslov za napredovanje Srbije u procesu evropskih integracija. Postoje samo interesi određenih aktera da se to nameće kao tema kako bi se pokazalo da taj proces sam po sebi nema nikakvu svrhu“, kaže Selaković.

Šta ako se mere ne sprovedu?

„Već je to kazna, već je to penal da vi ne možete da iskoristite sredstva ako se ne ispune obaveze imate jedan grejs period, možete ih delimično ostvariti pa povući delimično sredstva ali ništa od toga nije ono na šta smo računali mi smo računali da se u potpunosti kroz korake i kroz verofikacione instumente dođe do implementacije svega onoga što je definisano kroz reformsku agendu“, kaže Miščević.

„Ako se ta mera ne realizuje u odnosu na agendu koju je sama vlada predložila ta tranša finansijska neće moći da se povuče. Ako mi, građani Srbije i naše institucije do sada nisu videle interes od toga da imamo revidirani birački spisak možda pomogne i ova reformska agenda“, kaže Selaković.

Ambasador Emanuel Žiofre je, precizirajući koristi od Reformske agende, istakao da će se države Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju priključiti nekim delovima Jedinstvenog tržišta EU i pre nego što formalno postanu članice Unije.

„Ako prebacite 200 evra iz Nemačke u Srbiju plaćate 25 ili 27 evra, a kad Srbija budeo deo jedinstvenog evropskog tržišta tranakcija će koštati dva evra“, napominje Emanuel Žiofrea, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Transakcija bi bila jeftinija i manje komplikovana.

„Ne bismo imali banke posrednike kao što je do sada bio slučaj kad su u pitanju devizna plaćanja, svi znamo kada imamo tu vrstu transakcija bilo kao fizička bilo kao pravna lica koliko dugo traju te transakcije i koliko su opterećene dodatnim taksama“, kaže Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Srbija tri godine nije otvorila nijedan klaster.

„Nadamo se da ćemo do kraja godine moći da isplatimo sedam posto čitavog iznosa a za isplatu novca potrebno je da se u Parlamentu Srbije usvoje dva neophodna zakona“.

Za praćenje primena mera biće potrebno uključivanje organizacija civilnog društva.

„Nije još definisano u potpunosti kako će tačno izgledati praćenje mera ali za to će biti odgovorna i EU i Vlada Srbije ali mislim da će važnu ulogu morati da igraju civilno društvo i politička opozicija ukoliko žele da se reformska agenda primeni na pravi način. Moraće da dolazi neka vrsta pritiska unutra ako žele da se odirove preporuke primene u datim rokovima“, kaže Aleksandar Ivković iz European Western Balkans.

Ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević reformsku agendu nazvala je ambicioznim dokumentom, dok je Bojana Selaković Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji rekla da je stav civilnog društva da su Reformske agende mogle da budu ambizioznije.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.