Vukobratovićevi dani robotike u Beogradu od 13. do 15. decembra: Zašto su mladima važne STEM nauke?

Engleski pojam STEM javlja se kao akronim, koji upućuje na nekoliko akademskih disciplina: nauka (science), tehnologija (technology), inženjering (engineering) i matematika (mathematics). Ovaj pojam se odnosi pre svega na škole, koje unutar ponuđenih obrazovnih programa i modula favorizuju obrazovanje, ključno za razvoj naučnotehnološke sfere. Pojam STEM potekao je iz SAD-a.

Vukobratovićevi dani i ove godine okupljaju hiljade mladih umova spremnih da kroče u budućnost tehnologije, te Pavlović otrkiva šta nas sve očekuje, prema najavama koje smo dobili u pitaju je bogat program i to za sve generacije. Vukobratovićevi dani robotike nude bogat program za sve uzraste: od radionica i takmičenja do panel diskusija i interaktivnih izložbi, gde će posetioci moći da istraže tehnologije koje oblikuju sutrašnji svet. Poseban naglasak stavljen je na takmičenje u četiri uzrasne kategorije, gde će mladi talenti iz zemlje i regiona imati priliku da pokažu svoje veštine u kreiranju, kodiranju i rešavanju kompleksnih problema.

Program je besplatan i jedinstvena je prilika za decu i mlade da se okušaju u svetu robotike, programiranja i nauke uz eminentne stručnjake. Osnivačica Dečijeg inovacionog centra pojašnjava takođe šta će to mladi moći da nauče.

Mi sada živimo u vremenu gde se bez tehnologije ne može, te je mladi Viktor priznam šta je njega privuklo robotici, a kako devojčice nisu česte u STEM naukama, Nikola otkriva zbog čega su njoj tehnika i tehnologija zanimljivi.

Viktor takođe otkriva kako vidi sebe u budućnosti i da li ima već neku viziju nekog programa, robota koji bi sutra mogao da promeni svet, dok Nikolina ističe koja su njena interesovanja i kakva bi naučnica volela da bude.

U sveopšteme razvoju tehnologije, sada i veštačke inteligencije, Pavlović predviđa bez kojeg to znanja u budućnosti nećemo moći da funkcionišemo i da li će osnovi robotike svima biti zapravo osnova obrazovanja.

Program je besplatan i jedinstvena je prilika za decu i mlade da se okušaju u svetu robotike, programiranja i nauke uz eminentne stručnjake. Osim radionica i predavanja biće tu i takmičenja, te Pavlović objašnjava kako će takimičenje izgledati i podsećac ko je bio Miomir Vukobratović. Nedavno je izjava njegove unuke postala viralna, a ona je govorila o tome kako ga je slučajan pad supruge inspirisao i na kraju doveo do čuvene Teorije nultog momenta koja je osnova za razvoj humanoidnih robota.

Jedan od osnivača laboratorije, akademik prof. Miomir Vukobratović , autor je teorije Tačke nultog momenta (1968) iz oblasti matematičkog modelovanja antropomorfnih aktivnih mehanizama. Ova teorija je dala ogroman doprinos sigurnom kretanju humanoidnih robota, koji će se tek kasnije pojaviti. Na njegovom teorijskom modelu se i dan danas zasniva kretanje svih vrsta androida u svetu. A tu pricu njegova unuka je ispricala da je njena baka krenula ka njenoj macji koja je još bila beba i da je prosto izgubila ravnotezu i pala. To je Vukobratovića inspirisalo da se promišlja o tome i postavi čuvenu teoriju)

Zahvaljujući njegovoj teoriji, u laboratoriji za robotiku Instituta ,,Mihajlo Pupin” je 1969. godine napravljen je i prvi veštački korak sa aktivnim egzoskeletom pod njegovim patronatom. Ova mašina služila je kao osnovni pokretač za paraplegičare, tako što je nadoknađivala 50 odsto sile potrebne za pokretanje tela.

Vukobratović je vodio laboratoriju na čuvenom institutu Mihjalo Pupin gde je napravljen prvi veštački korak ali i prva robotska šaka, poznata u svetu kao beogradska šaka. Te su Viktor i Nikolina ovoga jutra doneli u studio TV Nova robotsku ruku i objasnili kako ona funkcioniše i šta sve može, takođe, doneli su i posebnu mapu i robote, objasnili kako ona funkcioniše.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Mladi Zaječarci tokom zimskog raspusta uče kako da programiraju robote