Vuk Drašković o novom romanu „Suđenje“ i košmarnoj stvarnosti u Srbiji

Roman, zapravo počinje jednim košmarom, u kome univerzitetski profesor Jugoslav Avramović zvani Arhimed ne može da shvati da li mu se strahote koje doživljava, stvarno dešavaju, ili je to samo san, jer ta stvarnost koju on živi, njemu zapravo deluje nadrealno, jer je mračna, morbidna. Drašković priznaje da li je time želeo da prikažete našu sadašnju stvarnost, gde nam sve što slušamo i gledamo stvara osećaj da živimo u nekoj vrsti košmara.

U romanu je istina ta koja sedi na optuženičkoj klupi, te pisac i nekadašnji političak dodaje da li je sudbina istine večita borba sa lažima i moći, bez obzira na vek i režim. U romanu sud služi za to da bi se zlo legalizovalo. Danas se često govori o institucijama koje su zarobljene. Studenti se bore za to da one počnu da rade svoj posao. Drašković komentariše kako ponovo izgraditi sudove, institucije, veru u zakon.

Kada se u knjizi spomenuli mentalni terorizam, a onda i 9. mart, pa kada se vratimo u taj period, ne možemo, a da ne pomenemo da su reči poput ustaše, fašisti bili okidač za to da se ljudi u velikom broju tada skupe u Beogradu i pruže otpor. I sada opet dolazimo do toga da se takve, oštre, opasne reči koriste za neistomišljenike, pa i studente su upoređivali sa ustašama-

On je u  jednom intervjuu rekao da u protestima studenata vidi zaostavštinu upravo tog 9. marta, te sada pojašnjava na šta je tačno mislio.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Kako je Vuk Drašković "naredio juriš" 9. marta 1991. godine?