Uznemirujući i poražavajući podaci o mentalnom zdravlju mladih

Rezultati studije Instituta za mentalno zdravlje - poražavajući, baš kao i činjenica da su rezultati lošiji, nego što su stručnjaci očekivali.

"Devet procenata mladih pokazuje sklonost ka suicidu, razmišlja o suicidu, ima ideje i namere da naškodi sebi. Na drugom mestu je depresija, kao poremećaj raspoloženja, odnosno emocijalni poremećaj, sa 8,7 posto što je takođe visok procenat. Sledi anksioznost sa oko 5 posto, sa najvećom učestalošću paničnih poremećaja", otkriva Aleksandra Parojčić, Institut za mentalno zdravlje srbije

Svi drugi psihijatrijski poremećaji poput poremećaja ishrane, ponašanja ili bipolarni nisu toliko učestali i nalaze se ispod 3 procenata. Za ovakve zabrinjavajuće podatke postoje razlozi:

"Dvadeset odsto dece je iz razvedenih porodica. 27,7 odsto, to nam je isto jedan od frapantnih rezultata, je doživelo fizičko nasilje u porodici, znači skoro jedna trećina dece od 11 do 19 godina. 30 odsto, trećina, kaže da ne oseća nikakvu bliskost sa vršnjacima i isto toliko kaže da nije prihvaćeno u školi", kaže Parojčić.

Nove generacije su otvorenije po pitanju mentalnog zdravlja i ne ustručavaju se da potraže psihološku pomoć, što je nekada bilo stigmatizovano. Generacija cet odrasla je pod pandemijom, koja je psihičke poremećaje dodatno istakla.

novas-Mentalno zdravlje mladih u Srbiji 030625-npa

"Videli smo da roditelji izveštavaju o tome da je negde oko 40 posto adolescenata razdražljivo, uznemireno, ima problema sa koncentracijom i slično i da su naročito pogođene porodice koje su siromašnije i porodice u velikim urbanim centrima", kaže Stanislava Vučković, UNICEF.

Nakon kovida, u Srbiji su usedile majske tragedije. Posle njih pad nadstrešnice i do danas mladi su na ulicama. Suočeni sa pritiscima skoro sedam meseci, ne odustaju i nisu sami. Iz savetovališta za mlade Cezam kažu da su upravo studenti njihovi najčešći korisnici.

"Njih drži i neka vrsta euforije, neka naravno nada, da će se nešto promeniti i nekako se gleda samo ta pozitivna strana slike u smislu, to neko zajedništvo koje su oni razvili, a kada se to malo produbi, to je moj lični doživljaj, pred kraj tih naših seansi, nakon petog susreta kada treba da se rastanemo, e tu već polako počinje da izlazi na površinu upravo ta neka neizvesnost, neki strah, ta neka anksioznost i taj neki gubitak kontrole", ističe Snežana Mrvić, CEZAM.

Ne znaju da li će im neko razbiti vilicu ili se zaleteti kolima na njih dok odaju počast stradalima. Ne znaju ni kada će polagati ispite, što je i u normalnim okolnostima stres po sebi. Prema prošlogodišnjem izveštaju KOMS-a, pre protesta, 72 procenata mladih smatralo je da nije bezbedno biti aktivista. Danas izražavaju svoje mišljenje uprkos bezbednosnim teškoćama i pretnjama.

"Meni će i dan danas ostati najporažavajuća činjenica kad sam čula da su redari 15. marta na protestu imali zapisane svoje krve grupe na laktovima za slučaj da se nešto desi. Takva vrsta pritiska, koju u tom trenutku doživljavate, takva vrsta straha za svoju bezbednost, svojih kolega i koleginica nikako ne može biti zdrava niti će pomoći mladima u bilo kom obliku, čak ćemo se s tim posledicama tek suočavati", smatra Milica Borjanić, Krovna organizacija mladih Srbije.

Uz bezbednosni pritisak i neizvesnu budućnost, muke odrastanja isazrevanja nisu slatke, bilo da su na ulici ili ispred katedre. Sistemskog odgovora ministarstva zdravlja, odnosno odgovora na ovakvo stanje srpske omladine, još nema. Broj ustanova koji se mentalnim zdravljem bave je minoran.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Kako popraviti mentalno stanje mladih koje je sve lošije?