Koliko je prečišćavanje otpadnih voda važno možda najbolje znaju Užičani, koji veoma često reku Đetinju viđaju obojenu. Upravo o neophodnosti obrade otpadnih voda razgovaralo se na dvodnevnoj konferenciji u tom gradu i o tome šta Srbija treba da uradi u toj oblasti.
U Zlatiborskom okrugu samo Čajetina od pre dve godine ima jedno od najsavremenijih postrojenja za preradu otpadnih voda. Projektovano je za reku Obodojevicu koja se uliva u Crni Rzav. Ovo postrojenje planirano je za oko 20.000 stanovnika i mogućnošču proširenja za još 10.000, planirana je izgradnja sličnog postrojenja za Čajetinu, Mačkatovicu i Sirogojno.
Užice je 2015. godine prokockalo priliku da dobije ovakvo postrojenje i ostalo je bez donacija od 15,2 miliona evra od Evropske unije. Grad je pokleknuo pod pritiscima i protestima meštana Gorjana gde je trebalo da bude izgrađeno, a sada učestvuje u projektu izgradnje regionalnog postrojenja u Požegi.
Čajetinsko postrojenje koštalo je 4,6 miliona evra, a trenutna vrednost ovog regionalnog koje je i dalje u projektima u međuvremenu je sa oko 60 porasla na čak 104 miliona evra.
U Srbiji se prerađuje svega 14 odsto otpadnih voda, regionalnih postrojenja skoro i da nema, osim onog u Kruševcu, sve komunalne ali i industrijske vode neprerađene odlaze u rek, što je nedopustivo, zato što njihov sadržaj može da dovede i do genetskih modifikacija. Na putu ka EU, Srbija mora da se rukovodi ključnom direktivom koja se tiče unapređenja kvaliteta voda.
Prilog Snježane Ostojić pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO Đetinja ponovo bela: Inspekcija se oglašava tek kad dođe ozbiljnog incidenta