Koliko je prečišćavanje otpadnih voda važno možda najbolje znaju Užičani, koji veoma često reku Đetinju viđaju obojenu. Upravo o neophodnosti obrade otpadnih voda razgovaralo se na dvodnevnoj konferenciji u tom gradu i o tome šta Srbija treba da uradi u toj oblasti.
U Zlatiborskom okrugu samo Čajetina od pre dve godine ima jedno od najsavremenijih postrojenja za preradu otpadnih voda. Projektovano je za reku Obodojevicu koja se uliva u Crni Rzav. Ovo postrojenje planirano je za oko 20.000 stanovnika i mogućnošču proširenja za još 10.000, planirana je izgradnja sličnog postrojenja za Čajetinu, Mačkatovicu i Sirogojno.
Užice je 2015. godine prokockalo priliku da dobije ovakvo postrojenje i ostalo je bez donacija od 15,2 miliona evra od Evropske unije. Grad je pokleknuo pod pritiscima i protestima meštana Gorjana gde je trebalo da bude izgrađeno, a sada učestvuje u projektu izgradnje regionalnog postrojenja u Požegi.
Čajetinsko postrojenje koštalo je 4,6 miliona evra, a trenutna vrednost ovog regionalnog koje je i dalje u projektima u međuvremenu je sa oko 60 porasla na čak 104 miliona evra.
U Srbiji se prerađuje svega 14 odsto otpadnih voda, regionalnih postrojenja skoro i da nema, osim onog u Kruševcu, sve komunalne ali i industrijske vode neprerađene odlaze u rek, što je nedopustivo, zato što njihov sadržaj može da dovede i do genetskih modifikacija. Na putu ka EU, Srbija mora da se rukovodi ključnom direktivom koja se tiče unapređenja kvaliteta voda.
Prilog Snježane Ostojić pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO Đetinja ponovo bela: Inspekcija se oglašava tek kad dođe ozbiljnog incidenta
