Foto: Nova S

Gosti najnovije emisije "Utisak nedelje" bili su pesnik i izdavač Gojko Božović, pisac i univerzitetski profesor Mihajlo Pantić i spisateljica Ivana Dimić, koji su govorili o umetnosti, položaju kulture u savremenom vremenu, kritičkom mišljenju, dobrim piscima i lošim ljudima.

Na samom početku, Pantić je govorio o tome kako je moguće u isto vreme biti daroviti umetnik i loš čovek – „nešto sitno, presitno“.

„Nije to laka jednačina između talenta i etike. Ne mislim da je svako ko je darovit i moralan, čak naprotiv – upoznao sam neke predivne i predobre ljude za koje ne bih mogao da se kladim da su daroviti autori. A suprotno, upoznao sam i one za koje sam pomislio ‘Bože kakvi demoni, a kakve knjige pišu’. To je jedno od mojih razočarenja, kad sam kao mlad čovek počeo da upoznajem pisce koji su meni tada imponovali, a odjednom sam video ljude koje uopšte nisam zamišljao tako čitajući“, rekao je ovaj pisac i profesor.

Ivana Dimić smatra da postoji veza sa mrtvim piscima, jer kada čitate njihove knjige, imate priliku da uronite u jedan „privilegovan svet“, a svako ko voli da čita je srećan čovek, jer je svaki pisac, pre svega, ostrašćeni čitalac.

Ivana Dimić Foto: Nova S

Dodala je da ima „raznog pisanja“, jer danas svako ko zna 30 slova time može da se bavi, ali to nije književnost.

Pantić je dodao da bi u ovom slučaju postavio „ultimativnu relaciju“.

Mihajlo Pantić Foto: Nova S

„Ne može se biti pisac ako pre toga nisi odgajio sebe kao čitaoca, jer su svi ti istinski podsticaji za pisanje došli iz čitalačkog iskustva. Ne možeš da napišeš roman tako što si ga izvukao iz plavog neba, već tako što si prethodno pročitao 100, 200, 300, 500 romana“, objasnio je Pantić, dodavši da su u Srbiji ljudi koji čitaju u manjini, jer samo četiri do osam odsto građana čita.

Gojko Božović je kazao da su knjige i kultura generalno uvek bili saveznici pitanja kao što su sloboda, demokratija ili kritičko mišljenje. Objasniio je da su svi režimi od 19. veka, i totalitarni i demokratski, hteli da se ukorene u visokoj kulturi, koji su koristili kao svojevrsnu legitimaciju.

„Od kraja devedestih nastaje masovna kultura, koju stvaraju javne ličnosti koje ne stvaraju nikakve nove vrednosti – mi znamo njih, ali ne znamo njihova dela“, rekao je on, dodavši da je upravo masovna kultura potisnula visoku kulturu „na margine“.

Gojko Božović Foto: Nova S

„Ekonomisti bi rekli da je populizam kriza naše demokratije i slom sloboda nastao zbog velikog siromaštva i nejednakosti, a meni se čini da se stalno zapostavlja to da je populizam kao globalni proces proistekao upravo zbog toga što je margonalizovana kultura, koja je podsticala ljude da misle slobodno“, dodao je on.

Komentarišući predloge koji su obeležili prethodnu nedelju, Božović je rekao da su mu svi isti, s obzirom na to da u Srbiji ne postoji kritičko mišljenje i da je jasno da mi živimo u nedemokratskom društvu i „fasadnoj demokratiji“, te da dok sluša predloge shvata da sluša jedan „veoma agresivan jezik, jezik isključenja, neslobode i teških reči“.

„Izbori su to iznova pokazali, da centar političke borbe više nisu ideologije i programi, već se ona premestila na dva polja, a jedno od njih je pitanje slobodnih medija – ako nema slobodnih medija sa nacionalnom pokrivenošću, tu nema mesta za ravnopravne izbore. Druga stvar je kontrola izbora, i očigledno su kontrolori važniji nego politički mislioci, jer se tu dešavaju stvari koje se u slobodnim društvima ne bi mogle dogoditi, na primer, to što ćemo izgleda pre saznati rezultate drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj nego što ćemo znati rezultate izbora u Beogradu. To pokazuje koliko je u ovom trenutku izborni proces nepovratno kompromitovan“, rekao je on.

„Nije to 50 nijansi sive – to je samo jedna nijansa sive, a poslednji utisak je nijansa crne“, reči su kojima je Božović prokomentarisao predloge.

Dodao je da je rat ludilo u kom stradaju ljudi bez krivice.

„Ja na ovaj način želim da demonstriram na svoje nepristajanje na ovu vrstu torture sa kojom nas svakodnevnica, ne obasipa, nego maltretira, isisava iz nas ono najbolje što bi trebalo da imamo u životu, te hoću da ukažem na niz drugih vrednosti koje postoje mimo ovog haosa, ovog košmara koji traje već decenijama“, rekao je za kraj Božović, i dodao je danas dan kada treba reći ljudima da na svetu postoje prijateljstvo, ljubav, porodica, umetnost – „sistemi vrednosti kojima vredi dati život“.

****

BONUS VIDEO Mihajlo Pantić: Ljude ne učim kako se piše, već kako se ne piše

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar