Ima li kraja bespravnoj i neplanskoj gradnji u Srbiji? Situacija sa terena nam govori – ne. Iako nelegalna gradnja cveta, na snazi je novo srpsko urbanističko čudo - fenomen uskih zgrada.

Novinar: Đuro Svilar

Beograd je svet, bio je slogan devedesetih prošlog veka. Međutim, i u 21, naš glavni grad ne zaostaje za Londonom, Amsterdamom, Nju Jorkom, bar kad je reč o arhitekturi, ali doduše na jedan čudan način. Primer beogradskih tankih zgrada, našli smo kod okretnice autobusa 20 na Zvezdari.

„Ova neplanska gradnja, ovde nema građevinske table, nema ničega, ovo je bilo mesto porodičnih, stambene niže gradnje, ovde iza nas vidimo objekte ogromnog gabarita bez infrastrukture, trotoara nema, jednostavno grad se pretvara, uže jezgro u Kaluđericu. Gde je ovde građevinski inspektor da zatvori gradilište, gde je policija da privede sve te silne ljude koji nelegalno zidaju, u ovom trenutku u Beogradu imate više od 1000 gradilišta koja su otvorena, na većini gradilišta se ne poštuije zakon“ Oliver Ilić iz Savskog naNameće se pitanje, odakle nekom ideja da započne ovakvu gradnju? Postoji li ikakav plan ili se objekat gradi kud ga livada nosi?

„Ideja je odatle što ne postoji sistem. Svako može da gradi kako želi, a ne postoji kontrola toga kako urbanističko planiranje izgleda u Beogradu, u Srbiji pogotovo. Zato se dešavaju te pečurke koje svuda okolo rastu i kapital zapravo diktira kako izgleda naše okruženje. Ko ima novac taj nameće pravila igre, mi sad svedočimo jednom vrlo kaubojskom odnosu prema razvoju grada“ kaže Iva Čukić iz Ministarstva prostora.

Najezda čudnih građevinskih poduhvata nije fenomen samo Beograda. Neplanska i prekomerna gradnja ne zaobilazi ni srpske planine, pogotovo Zlatibor, koji pred navalom betona, velikom brzinom ostaje bez zelenih površina.

„Ova građevinska mafija, alavi, bahati primitivci menjaju te građevinske planove, pa u roku od samo par godina u jednoj ulici se izmeni plan, pa imate zgrade koje su visoke četiri sprata, druge su visoke šest, pa novim planom su sada visoke i osam spratova“ ističe Ilić.

„Ako imamo primer da je bivši predsednik republike nelegalno gradio na Savskom nasipu, onda je to meni najdirektniji signal kako ustvari građevinski sektor funkcioniše u Srbiji. Nažalost, vrlo često jeste praksa da se objekat legalizuje nakon što je rađen, a sada svedočimo i dodatnom fenomenu, a to je da čak i kada je građevinska inspekcija uruči izvršenje o rušenju da to ne stupi na snagu“ naglašava Čukić.

Odgovor zašto se bespravni objekti ne ruše, možda leži u poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, prema kojim 84% prometa nekretnina u Srbije se vrši gotovinom.

Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“:

BONUS VIDEO: Avalska ulica – oštećenja zbog radova