13
Skoro svaki sat na planeti izgubimo jednu vrstu. Svetske populacije sisavaca, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba u proseku su smanjene za neverovatne dve trećine u manje od 50 godina. Kakva je situacija u Srbiji? Koje su ugrožene vrste i kako ih zaštiti? O tome s juče u jutarnjem programu "Probudi se" na Svetski dan biodiverziteta razgovarali sa Aleksandrom Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode.
Na Svetski dan biodiverziteta nemamo ohrabrujuće podatke. Najveći prosečan pad zabeležen je u Latinskoj Americi i na Karibima, čak 95 odsto. Ugarković objašnjava kakva je situacija u Srbiji i šta je dovelo do ovog drastičnog pada?
Gubitak staništa, invazivne vrste, bolesti, klimatske promene, ali pre svega ljudski uticaj, glavni su razlozi ovih alarmantnih podataka.
U izveštaju o stanju planete se navodi da je najveći pad zabeležen u slatkovodnim ekosistemima – 85 odsto, zatim u kopnenim 69 odsto i morskim 56 odsto. Gošća „Probudi se“ dodaje kakva je situacija u našim rekama.
U Srbiji postoji i problem sa velikim zverima, posebno sa blakanskim risom, medvedom i vukom, te Ugariković ističe kako bi nova evropska regulativa uticala na ove populacije.
Kada je reč o pticama, podaci pokazuju da je u Srbiji to veoma teška situacija. Videti orla krstaša nad ravnicom je izuzetno retko. Članica Svetske organizacije za zaštitu prirode upozorava čija je budućnost još neizvesna.
Budućnost je neizvesna i za glodare, posebno za stepskog skočimiša i tekunice, stručnak za zaštitu prirode ističe i kakvo je tu stanje i naravno šta se događa sa vidrama koje su takođe zaštićena vrsta.
Ona navodi i šta moramo da uradimo kako bi se zaustavilo nestajanje divljih vrsta kod nas. Treba zaustaviti krčenje šuma, zaustaviti uništavanje poljoprivrednog zemljišta, ali mi vidimo i da nestaje sve veći broj prirodnih oaza. U glavnom gradu, posebno su ugrožene – „Bara Reva“, „Bela reka – Ripanj“ i „Glinara“. Ugarković apostrofira kako zaštiti ova područja, evidentno je da im preti nestajanje. Gošća TV Nova komentariše i koliki je problem u zakonodavnom okviru, odnosno u njegovoj primeni i imamo li dovoljno stručnih ljudi koji na terenu mogu da štite prirodu.
„Kada uništavamo stanište populaciji ona se seli ili izumire. Čovek je sam kriv za to što radi planeti. Pojedine ptice su čistači biodiverziteta“, kaže Ugarković i dodaje da nije dovoljno staviti nešto pod stepen zaštite već moramo upravljati područjima na pravi način.
Ukoliko situacija ne počne da se popravlja, na globalnom nivou zaista preti da se obistini crn scenario, nestaće pluća sveta – Amazonske prašume što ključno ugrožava opstanak čoveka. A kada je reč o miko projekcijama, u našoj zemlji, ako se stanje ne popravi, Ugarković analizira kakve su posledice.
„Verujem da je generacija mladih svesnija koliko je važno očuvanje prirode“, smatra Ugarković.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Svetski dan životinja – Koliko brinemo o njima?
