Na beogradskoj deponiji u Vinči, ovoreno je spalionica koja je i toplana i elektrana - postrojenje koje će spaljivanjem smeća proizvoditi i struju i toplotnu energiju za grejanje domaćinstava. Reč je o javno-privatnom partnerstvu grada i francusko-japanskog konzorcijuma, projektu na kojem je rađeno sedam godina. Ali upravo zato, ovo korisno postrojenje neće biti održivo onoliko dugo koliko je bilo zamišljeno - jer će na deponiji biti više otpada nego što se mislilo kad je projekat pravljen. Objašnjava Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.
Na 15 kilometara od centra Beograda, u naselju Vinča, crni dim iznad prve spalionice u Srbiji. Tik uz staru deponiju koja je godinama, malo, malo gorela. Sedam godina od potpisavanja ugovora sa francusko-japanskim konzorcijumom, posle godinu i po probnog rada i mnogo više obilazaka zvaničnika. Juče ujutru i svečano presečena crvena vrpca.
Ministraka zaštite životne sredine Irena Vujović zadovoljna i optimistična.
„Ovim projektom pokazujemo koliko smo psovećeni zelenoj agendi, cirklularnoj ekonomiji, koliko smo posvećeni zelenoj infastrukturi, koliko smo posvećeni svim projektima koji treba da poboljšaju kvalitet svih građana Srbije“, kaže Vujović.
Tone smeća kranom se premeštaju u posebnu komoru, a onda u kotao u kome se na temperaturi od 800 tepeni spaljuje. Sagorevanjem smeća dobijaće se struja za 5 odsto i toplotna energija za desetinu domaćinstava u Beogradu. Iako je sporazum 2017. godina potpisao tadašnji graončelnik Siniša Mali, aktuelnog prvog čoveka grada na otvaranju nije bilo, niti najavljenog i tadašnjeg i sadašnjeg predsednika skuptšine grada, Nikole Nikodijevića. Umesto njega, gradski menadžer Mirsolav Čučković u obilasku, bez govora i bez slikanja sa partnerima iz inostranstva.
„Ovaj projekat je značajan za zelenu tranziciju Beograda i Srbije, a saradnja Japana, Francuske i Srbije na ovom projektu diokaz je da zajedno možemo da u Srbiji dostignemo evropske standarde zaštite životne sredine“, kaže Akira Imamura, ambasador Japana u Srbiji.
„Značaj ovog projekta za preradu otpada u Beogradu je očigledan, kapacitet ovog postrojenja je 340.000 tona ćubreta. To je projekat koji će ključno transformisati Beograd“, tvrdi Pjer Košar, ambasador Francuske u Beogradu.
Ali taj kapacitet neće biti dovoljan da reši problem đubreta u Boegradu u naredne tri decenije, kako je ranije najavljivano, kažu u kompaniji „Beo čista energija“, koja upravlja postrojenjem.
„Ako uzmemo u obzir da količina ukupnog otpada u Beogradu raste stopom 5-7 čak i više procenata i uzmemo u obzir da rast stope reciklaže je teško prdvidiv i ne može da bude značajan, onda ovaj prostor neće biti dovoljan za više od 12 do 15 godina, što znači da će životni vek ovog javno-privatnog partnersta biti ugrožen za 10 godina odlaganja otpada“, kaže Vladimir Milovanović, direktor „Beo čista energija“.
Prema parametrima od pre sedam godina, kad je sve projektovano, računalo se da će fabrika biti održiva 25 godina, jer će se trećina otpada deponovati, trećina paliti i isto toliko reciklirati. U međuvremenu ispostavilo da Beograđani bacaju više, a da se ne razdavaja niti reciklira skoro ništa.
„To je podrazumevalo da će se ta količina za odlaganje perspektivno smanjivati onoliko koliko raste reciklaža u bg, ali vidimo da se to sporo dešava pa su dve opcije jedna je da grad otkupi susedno zemljište, tako da se prostor za deponovanje proširi u nekoj budućnosti, ili ono što mi preldažemo, da izgradi još jedno postrojenje za termički tertman otpada“, kaže Milovanović.
I time bi kaže on u Beogradu potpuno bile eliminisano deponovanje otpada, što nije potpuno u skladu s ciljevima agende eu na koje se Srbija obavezala, ali je bar pragmatično. Za politički blok Zeleno-levi Front- od same najave fabrika za spaljivanje otpada je spalionica zdravlja i zdravog razuma.
„Ona usporava to da otpad tretiramo na efikasniji, ekološki način, mi sa reciklažom otpada još uvek ništa nismo uradili, i po pitanju toga je jasno da nećemo dostići standarde koji e od nas zahtevaju u poglavlju 27, osim toga ovo psotorojenje će dodatno zagađivati vazduh, pogotovo kancerogenim jedinjenjima kao što su dioksini i furani za kojj ne zanmo ni ko će ih, ni kako meriti“, kaže Natalija Stojmenović, odbornica u Skupštini grada iz Zeleno-levog fronta.
I koje ćemo, kaže Stojmenović i debelo plaćati, i to naredne 3 decenija, bez obzira što postrojenje neće toliko izdržati.
„Ali će novac privatnom investitoru ostati kao i sve ono što što smo mi uložili da bi ta spalionica funkcionisala. Ja ću samo podsetiti da će građani narednih 30 godina davati 38 miliona evra ovoj spalionici, a sva eneregija koja će se tu proizvoditi će biti 2,5 skuplja, a i sam otpad tj. odnošenje otpada će za građane poskupeti“, upozorava Stojmenović.
A plaćaće Beograđani i dodatne radove na uređenju stare deponije, jer se u međuvremenu, objašnjava direktor beo čiste energije, promenila njena geomterija. Pojavila su klizišta, a za njihovo saniranje grad mora da odreši kesu.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO – Dr Goran Milašinović o akcidentu u Institutu Vinča: Svi ozračeni imali su posledice