TV Nova u Francuskoj, o čuvanju radioaktivnog otpada i atomskoj energiji

Ulaz jeste pod nadzorom ali nije zabranjen. Šta-više vrata su otvorena za sve, i one koji su za i one koji su protiv - uslov: obavezna zaštitna oprema. Na 240 kilometara istočno od Pariza, nalazi se Centar za odlaganje otpada u Obu.

"Svi zaposleni u skladištu nose dozimetar kojim se meri nivoi izloženosti zračenju".

Ni ime pa ni prizor na prvi pogled ne otkrivaju da se ovde čuva radioaktivni otpad niske i srednje aktivnosti, da ima dovoljno prostora za million kubnih metara otpada kojeg baš, baš, baš retko ko želi u svojoj blizini, a trećina kapaciteta je popunjena još pre sedam godina.

"Ispod se nalaze podzemni hodnici, ovde će biti sistem za kontrolu vlage, kad se pojavi voda odmah se šalje u laboratoriju."

Betonski blokovi 8 metara visokih i 40 santimetara debelih zidova, skladište metalnu burad sa 20% radioaktivnog otpada u čvrstom stanju zalivenih sa 80% betona. Pa se ređaju sprat po sprat pa opet betoniraju pa se kad se napuni ceo blok hermetički zatvara. Svako bure ime svoj bar kod, navedenu sadržinu, količinu i poreklo. I sveto to nadgleda Nacionalan agencija za upravljanje radioaktivnim otpadom.

"Čuvaju se sve formacije za buduće genarcije".

Tijeri Pošo, menadžer za komunikacije u ulozi stručnog vodiča vodi grupu novinara iz Srbije, učesnike programa “Puls Evrope – medijske posete EU”. I nama kao i bilo kom drugom poseticu strpljivo odgovara na sva pitanja o francuskom rešenju za otpad od kog mnogi beže, a još brojniji se plaše. Kaže da jedno pitanje svi koji dođu u centar pitaju.

"Prvo pitanje je uvek – šta je radioaktivnost. Ljudi ne znaju. Zato im prvo objasnimo da ona postoji u prirodi , oko nas, onda prelazimo na razlike, na to kako se tretira u zavisnosti od njenog izvora, iz industrije, zdravtsva, nuklearnih centrala", kaže Pošo.

Srbija ima plan za svoju nuklearnu budućnost.

Letos je potpisan Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije. Izmenama i dopunama zakona većina u skupštini je pred kraj prošle godine, bez rasprave, ukinula moratorijum na nuklearnu energiju.

Pa dokle se stiglo s planovima, odnosno da li institucije rade svoj posao, pokušali smo da saznamo od nadležnih. Na poziv za razgovor odazvali su se samo nezavisni.

"Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, je samostalno i funkcionalno nezavisno regulatorno telo koje vrši regulatorne, stručne i sa njim povezane izvršne poslove u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti, u skladu sa zakonom", piše u saopštenju Srbatoma-a.

Da odgovori i objasni pristala je i struka. Za početak šta znači prva, pripremna, od tri faze nuklearnog programa u kojoj se razmatra da li je nuklearna energija najbolja opacija

"Ta prva faza nuklearnog programa traje nekoliko godina, može da traje 3 godine, može da traje 5 godina, to sve zavisi od nas i koliko budemo međusobno sarađivali i koliko budemo efikasni u toj saradnji. Na kraju te prve faze donosi se odluka o tome da li je nukelarna energija opcija za našu državu ili ne. pri čemu ta odluka se mora doneti nacionalnim konsenzusom, znači to nije odluka koju će doneti trenutno vladajuća opcija, zbog te dugoročnosti nuklearnog projekta potrebno je da čitavo društvo bude saglasno sa tim", kaže Koviljka Stanković, predsednica Srpskog nuklearnog društva.

Francuska više od 70% svoje energije dobija iz nuklearnih elektrana, ima 57 reaktora na 18 lokacija. Procenjuje da će joj u narednih deset godina u oblasti nuiklerane energije biti potrebno 100.000 novozaposlenih, od šega trećina inženjeri. Sve su su to svima dostupne informacije. Nije ni Francuzima išlo glatko, bilo je protivnika i prepreka, ali to je sve bilo pre 50 godina.

"Nekada su se odluke donosile brže, bilo je dovoljno da nadkležni donesu odluku i da se postrojenje otvori. sada je to teže, građanima je neophodno dati mnogo više informacija. Sada se sa građanima razgovara, odluke se donose drugačije, pravimo ih zajedno i zato ceo proces traje duže. Moramo da komuniciramo o svemu što ovde radimo, od uslova za skladištenje preko transporta, punjenje do odlaganja, šta će se dešavati u budućnosti. Prenosimo sve podatke i informacije kojima raspolažemo", kaže Pošo.

Stvar nije u primoravanju ili ubeđivanju već poverenju i razumevanju.

"Važno je da svaka strana koja učestvuje u nuklearnom programu, a to je jako puno različitih segmenata društva da svi budu transparetni , da svi budu otvoreni i da stanovništvo bude upoznato i sa svim prednostima i rizicima koje nosi ova oblast. to je definitivno sa jedne strane odgovornost svakako nadležnih ministarstava koja će biti uključena u nuklearni program a sa druge strane i sivh nas koji smo u naučnoj i akademskoj zajednici, mi moramo biti otvoreni prema javnosti", kaže Stanković.

To što Srbije nema nuklearku ne znači da ne koristi jonizujuće zračenje. Opšte je mesto u medicini, primenjuje se i u industriji ali uvreženo je mišljenje da se računa samo kada se koristi u energetici.

"Mi nismo nukelarni inženjeri da upravljamo nuklearnom elektranom ali da li se bavimo nuklearnim naukama, da li školujemo kadar za ove stvari to nikada nismo ni prestali, znači iz doba jugoslavije, mi smo samo morali da se okrenemo u smislu da pomerimo fokus na neke druge primene a ne na nuklearne elektrane. tako da nama je sada prvi zadatak da u stručnoj zajednici se povežemo mi koji smo u oblasti jonizujućeg zračenja sa kolegama koji su iz oblasti energetike da bimso kao struka mogli zajednoi da funkcionišemo", smatra Stanković.

Na zidovima betonskih blokova napunjenih radioaktivnim otpadom u Centru u Obu - Marija Kiri, Albert Ajnštajn, tu je i Homer Simson, iscrtali su ih ljudi došli da se inofrmišu o tome šta se ovde nalazi, radi i da li je bezbedno. Tako je u Francukoj.
U Srbiji Strategija koja nukelarnu energiju vidi kao moguću opciju odnosi se na period posle 2040. 15 godina za potencijalno priključivanje prve domaće nuklearne elektrane na prenosni sistem je kratak rok. I pod znakom je pitanja. Stručnjaka ima, nadležnih i institucija spremnih da daju odgovore još uvek ne.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Izmene Zakona o energetici na javnoj raspravi: Ako se usvoje zeleno svetlo za nuklearke