Tužna slika Srbije: Bivši košarkaš i NBA trener uložili u srpsko selo i sada se kaju

Reporter jutarnjeg programa "Probudi se" Nebojša Jovanović se ovog jutra uputio se u Guberevce kod Dragačeva gde se nalaze imanje jednog od većih proizvođača jabuke. Srpska jabuka se najviše izvozila u Rusiju, da li je i na koji način to uticalo na cenu otkupa ove godine pokušao je da sazna od Dragana Basarića koji na 3,5 hektara gaji ovu voćku.

- Cena jabuke je ostala na nivou prošlogodišnje i to je jedina voćna vrsta koja je ostala na toj ceni. Razlog je prilično kompleksan, uglavnom zbog loše organizacije nas kao proizvođača i pojedinačnog nastupa na tržištu prema kupcima. Nemamo nikakvu mogućnost da kažemo da ova jabuka treba da bude skuplja jer svako za sebe proizvodi, svako za sebe prodaje i sve dok tako budemo radili, cenu će određivati neko drugi - kaže Basarić koji je morao da se odluči da deo svojih jabuka pokrči sa parcela gde su do sada rađale.- Ideja je bila generalno 2007. godine kada smo Dejan Milojević kao moj partner i ja krenuli u celu ovu priču da to samo budu parcele sa jabukom, međutim posle nekoliko godina smo videli da mora da se napravi nekoliko voćnih vrsta da bi ovako malo gazdinstvo sa 3,5 hektara zemlje zasada moglo da opstane. Krenuli smo ovde da krčimo sortu zlatni delišes koja je vrlo osetljiva za gajenje na ovom prostoru i zamenićemo jabuke nekom bobičastom kulturom, borovnicom, kupinom kako budemo planirali naš dalji rad i budućnost - rekao je Basarić.Poslednjih godina ima dosta reči o srpskom selu a i osnivaju se i novo Ministarstvo za podršku selu ali do imanja Basarića i Milojevića na kome gaje jabuke nema ni kvalitetnog puta a nema ni mladih da je beru.- To su uglavnom gospođe 50 i plus godina starosti koje je još uvek žive ovde u selu. Mladih ljudi je vrlo malo i to što ih bude tu oni već rade u nekim preduzećima u Čačku i nemaju vremena za ozbiljniju poljoprivredu. Što se puta tiče za to nam ne treba neko specijalno ministarstvo no već neko ko stvarno želi da se bavi time od lokalne samouprave pa hajd i do ministarstva koje je zadnje u tom nizu. Mi se borimo sa ovim problemom već 15 godina, došli smo i uložili ovde ozbiljne novce 2007. godine i od tada do danas je bio sijaset obećanja, projekata, merenja, premeravanja a od svega toga nije došlo do neke realizacije. Tako da mi kao pojedinačno možda najveći investitor u ovom selu u zadnjih 40 godina nemamo neke osnovne uslove za rad, sa strujom imamo problema, sa putem već smo rekli, tako da drži nas neki entuzijazam i želja da to zaista ostane ovde ovako kako jeste, da ne dignemo ruke tek tako ali do kad ćemo izdržati, videćemo - rekao je Basarić u jutarnjem programu "Probudi se".Dvojica bivših košarkaša imali su ideju da se bave i turizmom, imali su raznih planova kako da turiste dovedu u Guberevce.- Bilo je nekada puno fondova iz kojih je to moglo da se finansira i da se aplicira za raznorazne pomoći EU i drugih fondova međutim nema svrhe to raditi ovde i dovoditi ljude, ulagati neke novce i investicije ako ste vi odsečeni, maltene odsečeni od sveta. Evo u bliskom okruženju naših parcela, sve od zemlje što se oslanja na naše imanje ima čak preko 50 hektara potpuno zaraslih u korov - zaključio je Basarić.Tužna slika srpskog sela, ostali smo bez mleka a na dobrom smo putu da ostanemo i bez jabuke po čemu je Srbija poznata.Kada je pre 12 godina prestao da se profesionalno bavi košarkom, Dragan Basarić (44) zajedno sa svojim prijateljem, takođe bivšim košarkašem, a danas poznatim trenerom Dejanom Milojevićem, odlučio je da zapušteno imanje svog pradede u dragačevskom selu Guberevci pretvori u reprezentativne voćnjake.Za jabuke sa oko tri i po hektara plantaža ovih ortaka, koje su odličnog kvaliteta, svake godine utrkivali su se kupci, a najveći deo roda završavao je na ruskom tržištu.Posle osmoletke u svom rodnom selu, Dragan se obreo u Čačku, gde je i započeo košarkašku karijeru. Igrao je u brojnim srpskim klubovima, ali i u klubovima u Švajcarskoj, Belgiji, Bosni, Crnoj Gori… Kada je rešio da okonča karijeru, počeo je da razmišlja o daljim planovima i životnom putu.

– Na ideju mog velikog prijatelja Milojevića, odlučio sam da se bavim voćarstvom. Prvo smo razmišljali o potpunoj organskoj proizvodnji, ali organski plodovi još uvek u Srbiji nemaju cenu. Odlučili smo se, ipak, za konvencionalno voćarstvo, i gajenje tri sorte jabuka – zlatni delišes i dva u to vreme veoma retka sortimenta – gala i breburn. Sadnice smo kupili u Italiji. Postavili smo sistem za navodnjavanje i podigli smo protigradnu mrežu na čitavom zasadu. To je, sa sigurnošću mogu da kažem, u to vreme bio, a i danas je, jedan od najsavremenijih voćnjaka u ovom delu Srbije – rekao je tada Dragan za Morava info.BONUS VIDEO: Poskupljenje gajenja i hladno vreme smanjiće rod povrća

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hladnovremesmanjierodpovra-novas-rs&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4154696"]