3
Od kada je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri velika trgovinska lanca koji posluju u Srbiji zbog sumnje da su dogovarali cene koje su rasle brže nego inflacija,u javnosti se polemiše - koje su moguće sankcije. U pitanju su giganti u čije prodavnice ulazimo svakog dana.
Većina upućenih procenjuje da su čak i moguće kazne uračunate u njihov dogovor i da ih neće mnogo zaboleti. Iz opozicije traže da im se uvede obaveza plaćanja extra profita. Ali kako da svaki od kupaca bude obeštećen, niko ne zna, jer je tako nešto praktično nemoguće. Ko se debelo ovajdio, dok je parizer serviran po najboljoj ceni, saznaje Željko Veljković, reporter Dnevnika na TV Nova.
Onaj ko je morao da vidi prvi, video je poslednji. Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je 10. oktobra postupak protiv kompanija Delez Srbija, Mercator S, Univereksport i DIS, zbog povrede konkurencije odnosno dogovaranja cena, uglavnom za robu koju svako mora da kupi jer spada u osnovne životne namirnice. Da nešto nije u redu sa cenama mnogih artikala u radnjama najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji odavno i redovno, svakog dana može da vidi onaj ko kupuje. Udruženja potrošača pokuašavala su da u regionu i Evropi nađu zemlju sa cenama hrane ko u Srbiji.
„Uzimali smo čak i Norvešku, imali smo primer za Moskvu gde jednostavno svako ko iole to isprati, shvata da se nešto čudno dešava kod nas, da je nemoguće da smo jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, a imamo najveće cene hrane“, rekao je Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“.
Primetili abnormalne cene i oni koji na život u Srbiji uglavnom gledaju kroz ružičaste naočare.
„Čuo sam od mnogo prijatelja, od ljudi koji su moji politički istomišljenici, da kažu kako je moguće da je u Srbiji nešto skuplje dva ili tri puta nego isti proizvod negde u regionu ili Evropi“, rekao je Miloš Vučević, predsednik Vlade Srbije.
Pre Komisije kojoj je to posao, cenama se nisu bavile možda još samo crkva i vojska.
„Ja počinjem da se bavim sad skeniranjem zajedno sa ostalim ministrima, sa Narodnom bankom Srbije, videćemo da uključimo i Bezbednosno-informativnu agenciju da vidimo ko tu sve učestvuje u tim stvarima“, rekao je premijer Vučević.
Tako je neko od onih koji su istraživali neobično visoke cene verovatno naišao na davno zaboravljenu Komisiju za zaštitu konkurencije, slučajno ili namerno ih probudio iz dugog sna i šta sad? Sad je Komisija pokrenula postupak tokom kojeg će se utvrditi da li je došlo do povrede konkurencije, a Tužilaštvo ispituje sumnje da su tako počinjena i određena krivična dela. U ovakvim slučajevima, ako se sumnje dokažu, uvek je unapred jasno samo jedno – ko je oštećen.
„Uvek kada dođe do narušavanja konkurencije najveća šteta je zapravo na potrošačima“, pojašnjava Gavrilović.
A tek na kraju, moglo bi da se sazna ko je i koliko zaradio
„Videćemo koliko će taj dokument koji komisija uradi biti javan, on bi trebalo da se objavi na njihovom sajtu, oni bi trebalo da utvrde da je prvo došlo do nezakonitog udruživanja na tržištu, zatim u kojoj meri je konkurencija tu prekršena, kakve su posledice bile na tržištu i tako dalje. Dakle ta analiza bi mogla da pokaže sve te elemente, da li hoće ili neće to ćemo videti, ali sigurno će moći da se utvrdi koliko je takav jedan postupak doprineo rastu cena, odnosno rastu marži pre svega, a indirektno kroz marže i na cene, i koliko su kompanije od toga imale neki boljitak. Međutim, sve to, prvi korak je da se utvrdi da li je bilo ili nije bilo“ ističe Goran Radosavljević, profesor FEFA.
Ako se utvrdi da je bilo povrede konkurencije, kazna za trgovinske lance može da bude i do 10 odsto njihovih prihoda.
„To što je postupak pokrenut apsolutno ništa ne znači i ne znači da će bilo ko biti kažnjen. Najgora varijanta bi bila da se nakon ovog pokrenutog postupka ispostavi da nema dokaza, da se utvrdi da je sve bilo ok i da oni jednostavno imaju pravo tako da rade. To bi ih aboliralo svih eventualnih budućih radnji ako oni nastave ovako da se ponašaju. To bi im dalo za pravo da uvek kažu – pa čekajte bili smo predmet kontrole, vidite da je sve u redu, formiramo cene tako kako formiramo, uzmi ili ostavi i to je to“, kaže Gavrilović.
Od osumnjičenih na pozive odgovaju samo iz kompanije MerkatorS i kažu da treba sačekati kraj pokrenutog postupka. A kraj je ono gde je Komisija za zaštitu konkurencije najtanja, jer malobrojni postupci traju godinama, a da do kraja ni ne dođu. A posao komisije je inače da probleme na tržištu prepozna pre svih i ne da računa, već da spreči štetu po potrošače.
„Ona bi trebalo da redovno radi svoj posao i da radi analize i da, kada utvrdi kroz svoje analize da postoji na tržištu nešto što bi trebalo da se sankcioniše, da unapred reaguje. Ovde čak i ako se utvrdi, mislim da je mnogo vode prošlo, neće moći da se utvrdi od kada se to desilo i koliko je to dzgo trajalo, dakle da li su te cene povećane jedan, dva, pet ili više puta, videćemo kakvi podaci postoje o tome, ali vrlo lako može da se desi da, iako se utvrdi, da je velika šteta već napravljena“, kaže Radosavljević.
Da su cene iste, ko da su dogovorene vidi se u prodavnicama i na internetu, a Komisija za zaštitu konkurencije je posumnjala tek nakon što je od kraja aprila do sredine septembra pratila cene 35 proizvoda među kojima su mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
3
3
8
5
BONUS VIDEO – BIA u borbi protiv visokih trgovinskih marži: Momir Stojanović o najavljenom „obračunu“ države sa onima koji pune svoje džepove preko potrošača