Trgovinski lanci abolirani za nameštanje cena?

Samo dvadesetak dana pošto je država uperila prst u četiti trgovinska lanca da nameštaju cene u prodavnicama - predsednik Srbije juče na festivalu hrane koji organuje jedan od njih - Delez Srbija. Zahvalan što plaćaju porez, sa molbom da imaju razumevanja za budžet građana.

"Naši kupci svakodnevno mogu pronaći sveže, kvalitetne proizvode, koji sa srpskih njiva dolaze pravo sa naše police", rekla je Gorica Jovović iz Delez Srbija.

"Beskrajno hvala na tome što kod vas nema sive ekonomije, hvala što ispunajvate svoje obaveze prmea državi, moja molba prema vama je ,neulazeći u vaše razgovore sa drugim državnim organima, da uvek pogledate kakv je džep građana Srbije i da pokušate da više na količinu, a manje na visokim cenama zaradite", poručio je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Ali džepovi građana nisu puniji od pokretanja postupaka priotiv trgovinskih lanaca, jer kažu, cene su ili iste ili još više.

I premijer Srbije je pre nekoliko dana, gotovo u čudu, potvrdio da niko živ ne može da razume zašto su cene istih proizvoda više u Srbiji nego u zemljama eu. Ali je i objasnio da za to nije odgovorna država, nego trgovci koji skidaju kožu s leđa građana. A građanima je odavno jasno da nešto nije uredu, jer svako ko je obišao bar dva ili 3 supermarketa , mogao je da primeti da su cene kao po dogovoru visoke i identične. Ali se u međuvremenu ništa nije promenilo.

"Ovo je prvi put da čemo se susreti sa takvim rezultatima, do sada nemamo iskustva u takvom njihovom radu i evidentiranju prekršaja u slučaju trgovačkih marži. Ako vi imate rigorozne kazne i kaznite nekoga da je napravio veliki prekršaj, nesrazmernu maržu, to je najbolji način da se sankcionište takvo ponašanje", smatra Radojka Nikolić, urednica „Biznis magazin“ i „Ekonometar“.

"Svedoci smo da se ništa nije promenilo i da će jako teško da se promeni, ali hajde da verujemo da je ovaj postpak komisiije usledio posle određenih prirpemnih aktivnosti. Ovaj postupak nije lak, nije jednostavan, najznačajniji u istorji, jer vi napadate najjače igrače na tržištu Srbije, za to treba hrabrosti, ali i političke volje, i najgore od svega bi bilo da se na kraju utvrdi da se bez nedostaka dokaza ništa nije desilo. To je poruka koja bi bila jako loša", ističe Zoran Nikolić iz Asocijacije potrošača Srbije.

Da će doći do takve poruke - veruje ekonomista i bivši član odobora za borbu protiv korupciju Boža Drašković. Po njegovom mišljenju u pitanju je samo markentinška kampanja, na kojoj će slučaj i ostati.

"Evo mi se borimo da imate jaja po 11 dinara, ali njih nema, mi se borimo da vi imate vodu i sok i hleb po nekoj ceni, ali ga nema po toj ceni, i onda to lepo zvuči narodu. ozbiljne analize kreću pre bilo kakve javnosti, a onda vi donsite mere konosmke politike, kojima ćčete uticati na te kartele, ovako je to pucanj zu prazno", kaže Drašković.

Jer objašnjava, ovakvi problemi se ne rešavaju bijom i kriivčnim postupcima, posotje druge mogućnosti kako da država otkrije zašto su marže u Srbiji veće nego u drugim dražavama. Prvi korak je - da uđe u bazu poreske uprave.

"Svaki proizvod je opterećen porezom, 10 ili 20 odsto i vi ćete naliti tih velikih baza doći do suštine, sledeća stvat su ugovori, koji jesu poslovni, ali država može da angažuje ekspertske timove koji će ih analizirati, oni treba da budu tajni i da vidi kako se na koji način dolazi do tih lanaca po vertikali između dobavljača i tgovinskih lanaca. To su stvari koje mogu da se rade, a ne rade se", kaže Drašković.

Urednica Ekonometra Radojka Nikolić objašnjava - konkurencija i veći broj trgovinskih lanaca na tržištu sprečava monopol. Ali mnogi koji rade u regionu, da li zbog uslova poslovanja, zakona, subvencija, ili nekog drugog razloga, nišu došli u Srbiju. Kao primer konkurentnog tržišta navodi Nemačku.

"I oni imaju četiri dominantna lanca, ali je obrnut slučaj, tamo se oni takmiče da imaju niže cene, da bi zadržali potrošače, a kod nas imamo neverovatnu situaciju, da bez obzira što nemamo toliko lanaca na tržištu, a isto imamo četiri velika trfgovinska lanca, takmiče se u višim cenam koje će platiti kupci. To je samo dokaz nedovoljno razvijenog tržišta i nedovoljne konkurencije na trištu", smatra Nikolić.

A rezultat toga su nezaddovoljni potrošači, koji preplaćuju osnovne životne namirnice, i koje niko ne štiti. Kakav god bio epilog postupka protiv trgovinskih lanaca - novac nam niko neće vratiti.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Komisija za zaštitu konkurencije pred izazovom u postupku protiv četiri velika trgovinska lanca