Treba li Srbiji ekološka partija?

Mnogo nas muka, kažu, očekuje ove godine. Onih zdravstvenih, ekonomskih, političkih. Ipak, čitavom svetu predstoji još jedna velika borba, koju ćemo verovatno voditi decenijama.

Tema broj jedan u čitavom svetu, pa i u Srbiji, lagano postaje ekologija. Tačnije, činjenica da nam priroda umire, a da smo za to krivi sami. I da nešto moramo da uradimo. Hoće li onda ekološko pitanje postati i političko? Teško je ne zapitati se to kada se setimo reka Stare planine, mini hedroelektrana, zagađenja vazduha, Smedereva, Bora. Leži li možda ključ svih naših promena upravo u tome da Srbija dobije adekvatne zelene stranke, koje bi počele da nam menjaju društvo, spasavujući prirodu?

„Ono što se trenutno dešava u Srbiji kada je u pitanju ekologija jeste jedna ekološka pobuna, znači ekologija ante portas Aleksandre Vučiću“, kaže Aleksandar Jovanović – Ćuta iz Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“.

Promene o kojima svi pričaju, a koje nikako da se dese, će doći iz šume, sa reka, doći će zbog zagađenog vazduha, iz praktično borbe za život, jer praktično godišnje petnaestak ljudi umre od posledica zagađenja vazduha, napominje on.

Jovanović ističe da to mora da se zaustavi i da oko toga nema rasprave.

„Definitivno je potrebna jedna artikulacija ovih zelenih pokreta i ekoloških u jednu političku opciju“, napominje Jovanović.

Jedna takva stranka već postoji i zove se upravo Zelena, ali je njihovo delovanje mnogo više političko u klasičnom smislu te reči. Predsednika stranke pitali smo da li zelene opcije imaju snagu da uzdrmaju aktuelni režim, budući da je njegova učestvovala na poslednjim izborima.

„Bili smo u koaliciji sa Novom strankom, jer su uslovi bili nemogući za izlazak na izbore, postpandemijski, pa smo prošli kako smo prošli, tako da u tom smislu ne treba očekivati da zelena politika, koja se tek formira u Srbiji, je u stanju da značajno uzdrma bilo koju političku opciju, pa i ovu… „, kaže Goran Čabradi predsednik Zelene stranke.

Jedna od onih koje su itekako bile aktivne u pogledu zelene politike je i inicijativa „Ne davimo Beograd“.

„Mi smo od početka imali snažnu zelenu levu opciju na političkom spektru, misim da je to ono što nedostaje i što može da definiše jako veliki broj ljudi i ponudi alternativu postojećm sistemu. Mi se kao društvo i država suočavamo sa velikim klimatskim promenama i to je nešto što ne samo nas nego ceo svet čeka u budućnosti, i ono na šta mi moramo da ponudimo odgovor“, kaže Dobrica Veselinović iz Inicijative „Ne davimo Beograd“.

Počelo je sa Raktiom i Toplim Dolom, i rekama koje su sačuvane, što je razultiralo ogromnim brojem ljudi koji su počeli da budu ekološki aktivni. Ukoliko bi rezultat toga bila i politička opcija, onda bi javnosti svakako bio ponuđen i zeleni ustav, kaže Aleksandar Jovanović – Ćuta.

„Meni je bitno da znamo čime mi raspolažemo, da vidimo čije je ovo, čiji je ovaj vazduh, ovaj Košutnjak, čije su naše reke. Da mi to definišemo kroz ustav, da voda postane ustavna kategorija broj 1. Da zaštitimo reke ustavom, da zaštitimo vazduh ustavom, jer je ovo naša zemlja i da napravimo jedan plan kako Srbuju vidimo kada je u pitanju ekologija, kakva alternativne izvore energije vidimo, kako to će nam reći struka koja je već tu i koja se već oslobodila“, smatra Jovanović.

Neki kažu da će 2021. biti godina ekologije. Pa, neka je sa srećom svima koji slave – prirodu.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinara Marka Novičića možete pogledati ovde: