Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da nagradna igra "Uzmi račun i pobedi 2020" predstavlja deo "sveobuhvatne borbe protiv sive ekonomije" i da su građani poslali preko 65.000 koverata. Međutim, da li je to dovoljna mera kako bi se punio budžet i jesu li građani dužni da rade posao države u prilogu iz emisije "Među nama" govore preduzetnik Milan Knežević i urednica portala "Nova ekonomija" Ivana Pavlović.

U vremenu kada nas sa vrha države ubeđuju da nikad nismo više rasli, pitanje je da li nam pozivom da od prodavaca tražimo fiskalni račun, vlast poručuje da u kasi nema dovoljno novca?

„Država nam poručuje, pre svega, da postoji ogroman obim crnog tržišta i da ono uopšte nije sanirano, to je jedno. Drugo, velik deo tih računa obuhvata već legalan promet“, smatra preduzetnik Milan Knežević.

Problem efikasnosti je, prema njegovim rečima, što bi bilo dobro da ti računi dolaze sa buvljih pijaca, sa mesta gde se ne kuca nijedan račun.

„Ali, ako neko preda 10 računa za 10 žvaka ne verujem da će to poboljšati prihode“, kaže Knežević.

Urednica portala „Nova ekonomija“ Ivana Pavlović smatra da je ova nagradna igra kao jedna marketinška igračka koja treba da pomogne više građanima da uzimaju i traže račun i eventulano maloprodaji da se poveća promet, jer će ljudi malo više kupovati.

Međutim, to zahteva ozbiljnost poreskih organa na drugim poljima, a to znači stroža kontrola, bolja naplata poreza itd, kaže Pavlović.

Pored poziva građanima da prijavljuju one koji ne izdaju fiskalne isečke, novi – stari ministar finansija najavljuje i donošenje novog zakona o fiskalizaciji, koji bi trebalo da bude sistemsko rešenje u borbi protiv sive ekonomije.

„Ovo je samo šminkanje mrtvaca, pokušaj da se ispolji neka namera da će se država boriti, ali se neće boriti“, kaže Knežević.

„Crno tržište je sistemski problem zemlje u kojem se obrće oko 30 odsto BDP-a, što slovima i brojevima iznosi oko 12 milijardi evra“, rekao je on, dodajući da ne postoji politička volja da se crno tržište sanira iz dva razloga.

Jedan su ogromni interesi i enorman novac koji se vrti u zonama crnog tržište, a drugi je što je to jedan deo socijalnog programa koji relaksira vladine obaveze da sanira ljude koji su ostajali bez posla i koji ništa ne rade, ističe Knežević.

„Stanje nije dobro i kriza, koja nas očekuje do kraja ove i naredne godine biće verovatno gora nego ona koju mnogi pamte iz 2009. godine. zato što je jako teško predvideti u kom smeru će se kretati privredna aktivnost u zavisnosti od mera koje Vlada Srbije bude preduzimala kad je reč o mogućim zabranama i ograničenjima biznisa zbog aktuelne pandemije“, upozorava Pavlović.

Dobra organizacija je pola posla, pa se zato sagovornici televizije Nova S slažu da viškovi u budžetu nisu dobri, jer ukoliko postoje, to je loše planiran budžet. Manjkovi su još gori jer niste planirali prihode. Tako da, kad neka Vlada ima viška u budžetu ili ne zna da planira ili ne zna gde troši.

Ceo prilog novinara Đure Svilara pogledajte ovde:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram