Kako Tužilaštvo u Srbiji uz pomoć Bezbednosno informativne agencije prikuplja dokaze. BIRN, naprimer, u slučaju bivšeg načelnika novosadske policije Slobodana Malešića koji se tereti ua organizovani kriminal i trgovinu uticajem otkriva da su u njegov telefon postavljeni serveri za trajni nadzor. Ishod je da o njemu znaju sve, od prvatnog do poslovnog, verovatno i ono za šta se sumnjiči. Da li su ovi alati legalni, može li telefon bilo koga od nas da bude praćen, za Dnevnik TV Nova govorio je Aleksa Tešić, koautor BIRN-ovog istraživanja.
Pomoćnik direktora policije i v.d. načelnika policijske uprave u Novom Sadu Slobodan Malešić imao je običaj da svako jutro ide u teretanu, sluša pesme Aleksandre Prijović i Lexington benda.
Dok je poruke razmenjivao sa ministrom policije, vladajućim političarima i pripadnicima BIA, ali i sa kontroverznim biznismenima bliskim vlastima, istovremeno je odlazio na roditeljske sastanke i bio u telefonskoj komunikaciji sa trenerima svoje dece, te ugovarao brojna viđenja sa porodičnim prijateljima. Sve te poruke, sa ljudima koji ni nisu predmet istrage, niti osumnjičeni, odlazile su na server za tajni nadzor, otkrio je istraživački tim BIRN-a.
U tekstu se navodi da sudski spisi predmeta protiv Malešića i još pet osoba, optuženih za organizovani kriminal, odnosno udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotrebu službenog položaja i trgovinu uticajem, obiluju podacima iz njegovog privatnog života i informacijama o tome šta voli da jede, koje filmove da gleda i kakve ocene imaju deca u školi.
„Spajver je neželjeni program koji dospeva na vaš kompjuter, uglavnom bez vašeg znanja, kako bi pratio, nadgledao i prisvojio vaše lične podatke. Mogu da vam pregledaju celokupan sadržaj telefona, potencijalno uključe mikrofon ili kameru na telefonu i faktički imate špijuna u vašem džepu koji sluša vas i sve oko vas.
„Ove infekcije mogu se ugraditi u operativni sistem kako bi nadgledale podatke unete putem tastature, promenile podešavanja i smanjile performanse sistema, kako bi pronašle osetljive podatke kao što su login detalji, imejlovi i istorija pretrage, i detalji kreditnih kartica. Programi ove vrste imaju više namena, od kojih su neke legalne, ali nažalost, bar 40% spajvera spada u zlonamernu kategoriju“, objasnio je Tešić.
Naglasio je da BIA definitivno ima špijunski softver iako u našem pravnom okviru ne postoji zakonski osnov za korišćenje takve vrste softvera, za razliku od zemalja u kojima je ovo pitanje zakonski regulisano, poput Nemačke, Holandije ili Francuske, gde je upotreba softvera ograničena na istrage težih krivičnih dela.
„To je presedan gde se pokazalo da BIA ima i koristi te softvere. Krajem prošle godine dvoje predstavnika civilnog društva u Srbiji je bilo meta softvera za digitalnu špijunažu koji je vojnog ranga, najverovatnije Pegazusa. O kom je softveru reč i po kojim principima sve radi može se otkriti samo naprednom forenzikom i to ako se analizira telefon dok je softver još u njemu“, objasnio je koautor BIRN-ovog istraživanja.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: UPOZORENJE – Telefoni mete špijunskih softvera i državno sponzorisanog napada
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar