Tačno četiri nedelje do izbora za predsednika SAD: Kakav je srpski pogled na odluku kojom Amerika bira budućnost?

Za tačno četiri nedelje sve drugo što se bude dešavlo u svetu, biće stavljeno po strani, dok Amerika bira novog šafa Bele Kuće. Da se glasa u Srbiju a da su kandidati Haris i Tramp, sva je prilika da ne bi bilo velike neizvesnosti. U Americi je trka postala napeta u samom finišu, kada je već gotovo otpisanog Bajdena zamenila njegova potpredsednica. Od tada bivši predsednik Tram kao da nije više tako siguran u triujumf. Dok traje odbrojavanje, Ana Zulbehari, reproterka Dnevnika na TV Nova o srpskom pogledu na odluku kojom Amerika bira budućnost.

U poslatstičarnici u Mičigenu ovih dana je normalno da uz sladoled dobijete poklon -propagandni materijal jendog od kandidata na na meričkim izborima. U 7 neopredeljenih država kampanja je u punom jeku, jer od njih zavisi ko će u naredne četiri godine sedeti u ovalnom kabinetu. Prema istraživanju CNN-a i Njujork tajmsa – kandidatkinja demokratske stranke je u blagoj prednosti.

„Kamala Haris vodi na nacionalnom nivou, ali da to ne mora da bude presudno. Za pobedu mogu da budu odlučujući glasovi iz sedam država, koje su, za razliku od ostale 43 države, nepredvidivi. od tih sedam država u Arizoni, Nevadi, Džordžiji i Severnoj Karolini vodi Tramp, a Haris ima prednost u Viskonsinu, Mičigenu i Pensilvaniji“, ističe Edvard Džozef, stručnjak za međunarodne odnose sa Univerziteta Džon Hopkins.

Ono što birači i najviše osporavaju demokratama su životni troškovi i tu je u prednosti kandidat republikanaca, bivši predsednik, Donald Tramp, ali ga i tu sustiže Kamala Haris, jer raste zaposlenost u SAD, a inflacija opada.

„Kamala Haris se u odnosu na druga dva kandidata pojavila kao predvodnik kada je reč o promenama. To je u našem sistemu pozitivan parametar. Mada je to i ironično, jer je Haris aktuelni potpredsedni SAD. I Tramp ima određene prednosti. Vodi po pitanju ekonomije, ali se to vođstvo smanjilo, sada ke na oko 2 odsto razlike“, kaže Džozef.

Slični su rezultati i Rojtersove ankete – Kamala Hris je u vođstvu za 3 odsto. Većina glasača rekla je da je njena mentalna oštrina iznad Trampove, a više od pola složilo se sa Trampovom izjavom – da imigranti koji su ilegalno u zemlji predstavljaju opasnost po bezbednost. Ove ankete daju važne sigale, ali je zbog specifičnog američkog izbornog sistema neizvesno ko je bliži Beloj kući.

„S jedne strane su ove sving države, a sa druge posotji jedna pravlinost koja kaže ako se istraživanja rade online tehnologija da tu kamala haris ima veće šanse, oko 52 odsto, ali kada se istraživanja rade kombinovanjem intereneta, telefona i terenske ankete, ta razlika između haris i Trampa je nešto manja“, poručuje Zoran Gavrilović iz BIRODI-a.

Američki izbori su u fokusu celog sveta i zbog mogućih raspleta ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku.

„Sve to što se dešvalao u njegovom 1. mandatu i praktično mogućnost da osvoji drugi mandat još više osnažuju sve ove procese, uzavreli bliski istok, nastavak rata između Rusije i Urkajine i to se na kraju krajeva oslikava na situaicju u Srbiji“, kaže Nemanja Milošević iz Udruženja „Glas“ i dodaje da ljudi u SAD prepoznaju Haris kao nekoga ko donosi promene i to je nešto čemu se i ja nadam, da će se politika sad sa njom kao novom predsednivcom dovesti do kvalitativnih promena i da će američka spoljna politika više da se okreće prema vrednostima, a ne samo prema interesima.

A koji su interesi zvaničnog Beograda moglo bi da pokaže istraživanje birodija o zastupljenosti američkih kandidata na kanailima koji se emituju na državnom kablovskom provajderu.

„Na nivou jutarnjih programa i poltičkih emiija imamo Trampa imamo dosta više zastupljenog, isti je odnos na jutarnjim programima i političkim emsiijama, ovo su rezultati Pinka, Hepija i Prve, duplo više ima Trampa, nego kandidatkinje Haris“, otkriva Gavrilović.

Signal sa koje strane u Srbiji vetar duva mogla bi da bude i večera sina Donalda Trampa pre dve nedelje u jednom beogradskom hotelu. Na njoj nije bilo poltiičara, ali se na društvenim mrežama pojavio govor – u kome tvrdi da bi njegov otac rešio problem Srbije i Kosova, da taj plan nije osujetila Angela Merkel.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.