Foto:Nova S

Verujući objavama pojedinih tabloida, a uz nedostatak rezultata zvanične istrage, na Aleksandra Vučića, u poslednjih 20 godina pokušano je bar 8 atentata, a nekima od njih, prethodilo je njegovo prisluškivanje.

Prvi pokušaj atentata na Aleksandra Vučića, u organizaciji NATO-a i CNN-a, trebalo je da se desi u noći bombardovanja RTS-a, 23. aprila 1999. Poslanik SNS-a, Vladimir Đukanović, navodno je došao do dokumenta, u kome se tvrdi da je tadašnji ministar informisanja, Aleksandar Vučić trebalo da ima intervju u zgradi RTS-a u 3 sata noću sa novinarom CNN-a Lerijem Kingom. Šest godina kasnije, na komemoraciji u Potočarima, fizički napad na Vučića ipak se desio.

Mediji su 29. oktobra 2016. preneli informaciju da su u blizini porodične kuće premijera Srbije Aleksandra Vučića u Jajincima otkriveni sanduci oružja i da je nesumnjivo neko hteo da izvrši atentat na Vučića, dok je ministar Stefanović dodao da su pronađeni DNK tragovi najmanje tri osobe.

„Mi nastavljamo da pratimo. To što nekada državni organi u istrazi preseku određene kanale i namere određenih grupa lica da počine određeno krivično delo, niti znači da su oni od toga odustali niti znači da se izmenio način ili modus operandi“, rekao je tadašnji ministra unutrašnjih pšoslova Nebojša Stefanović.

Posle skrivenog oružja namenjenog za ubistvo tadašnjeg premijera, na red je 2. septembra 2017. došao skupoceni bentli ubica, kako su ga krstili poneki tabloidi. Njime su trojica mladića presreli kolonu pod pratnjom, udarili u automobile u kome se nalazio Vučić, da bi nakon toga bili uhapšeni. Za vojno političkog analitičara Vladu Radulovića, službe ne treba da funkcionišu po sistemu šta se desilo nakon nečega, već po principu preventive.

Vlade Radulović Foto:Nova S

„Najozbiljniji događaj je iz Potočara. Mi još uvek nismo videli jesu li zakazale naše obaveštajne i bezbednosne službe, da li je postojala informacija da se tako nešto sprema.  Da se znalo da je predsednik upozoren i da je on na svoju ruku otišao, što opet i nije neko poštovanje procedura“, kaže vojno politički analitičar Vlade Radulović.

A da li u državnu proceduru spada igranje šaha u zgradi Predsedništva, dok 17. marta 2019. ispred nje traju protest? Prema zvaničnom Instagram nalogu predsednika to je hrabrost, a za medije naklonjene njemu pokušaj atentata.

„U Predsedništvu kratak odmor pred poslepodnevne aktivnosti. Srbija hrabrosti i poštenja uvek pobeđuje nasilnike“.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Slično je bilo i 5. novembra iste godine ispred zgrade RTS-a, dok je predsednik Vučić gostovao u emisiji Upitnik.

„Oni meni ne mogu ništa, mogu samo da me ubiju. Oni meni ništa drugo ne mogu“, rekao je tada Aleksandar Vučić.

Ipak, puška na naslovnoj strani NIN-a uperena u predsednika dok šeta Sajmom naoružanja, za neke bila je jasan pokazatelj namera protiv predsednika. Drugačije misli Vlade Radulović.

„Ti zaključci ne bi trebalo da budu tema niti nas kao javnosti, niti medija, već bi to trebalo da budu zaključci onih ljudi koji se time bave, dakle sektora bezbednosti koji treba da kaže, postoje jasni dokazi, bilo je planirano tako i tako, da vidimo ko su ta lica i da se procesuiraju. Ukoliko toga nema mi ćemo ostati u sivoj zoni koja je idealna za politizaciju“, rekao je Vlade Radulović.

A politizuje se i poslednja afera prisluškivanja predsednika naše države. I opet, kao u slučaju snimka saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi Boljevac, u koji je Vučić imao uvid i obećao javnosti, snimke prisluškivanja nećemo dobiti od predsednika.

„Imam svoje prisluškivane razgovore sa sve zvonom kad zvoni sa sve početkom razgovora itd. koje ja čuvam i koje vam nikad neću dati zato što neću da rušim svoju državu“, rekao je Vučić o prisluškivanju.

„Nije praksa da, bilo to predsednik ili ministar, bira šta hoće da pusti u javnost, šta neće. Ukoliko je nešto od interesa za državu i zakon, onda određeni počinilac mora da odgovara pred zakonom za to što je uradio“, kaže Vlade Radulović.

Prema njegovim rečima, ova afera oko prisluškivanja zapravo pokazuje, ogolila je jednu stvar, one špekulacije koje su bile u proteklim vremenima, da zapravo postoji određena podeljenost pre svega unutar MUP-a, određenih struktura bezbednosti je tačna.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S Đure Svilara možete pogledati ovde:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare