Sve glasnija zabrinutost evropskih institucija zbog pritisaka na novinare i medije u Srbiji

Pisanje o protestima, kačenje fotografija sa protesta na lične profile na društvenim mrežama ili protivljenje odlukama uprava medija u kojima su radile dovelo je do otkaza ili proglašavanja tehnološkim viškom najmanje pet novinarki različitih redakcija. Bilo je i upozorenja:

Rečenice su: "Budi pametna, polako, čekaj stani, je l znaš ti za koga radiš, hajde da budemo pametni, pa rečenice upućene čitavoj redakciji: ja se trudim da vam sačuvam posao, hajde da budemo pametni, imate decu", rekla je Marija Šehić, novinarka.

"Bez ikakvog upozorenja, bez ikakve ponude za neko drugo radno mesto, bez ikakvog razgovora, ja sam dobila papir kao tehnološki višak posle 31 godine staža, od čega je 15 u Večernjim novostima", kaže Vojislava Crnjanski Spasojević, novinarka.

"Na strahu ovaj režim živi, mislim, ljudi, pa ne možemo svi da dobijemo otkaze, prosto i drugo, da treba da budemo solidarni", kaže Sandra Gucijan, novinarka.

Pritisci koji postoje godinama, čini se, sve su veći, kao i načini na koji se ispoljavaju. Bezbednost novinarki, posebno u onlajn prostoru, gde su one česta meta uvreda i pretnji, oblast je od posebnog interesa za misiju OEBS-a u Srbiji.

"Medijske slobode i sigurnost novinara konstituišu osnovna ljudska prava, ali takođe i vitalne aspekte demokratskih vlada. Bez slobode medija, ne može postojati pravi demokratski sistem vlasti. Jer građani moraju imati pristup informacijama, kako bi informisani donosili odluke na izborima. Vlade koje ne pokazuju spremnost da podrže medijske slobode nam govore nešto više - da ne veruju zaista u demokratski sistem upravljanja", poručuje Jan Bratu, šef misije OEBS-a u Srbiji

Iz OEBS-a upućuju na solidarnost, jer su napadi na novinarke početak napada na sve novinare.

"Time su narušeni principi slobode govora I želeo bih da kažem I stojim iza toga da novinarstvo nije zločin. Ove godine zabeležili smo 135 napada na novinare, 79 pritisaka , 34 pretnji I 19 fizičkih napada,ovo je neprihvatljivo!", kaže Dominik Tjeri, šef Medijskog odeljenja misije OEBS-a u Srbiji.

Govoreći o procesima koji novinari kao žrtve napada vode pred pravosudnim organima, Tijeri je istakao da se i tužioci suočavaju sa izazovima, prvenstveno zbog ograničenih kapaciteta. Kada je reč o slap tužbama, istakao je da je Srbija među prvih pet zemalja po porastu takvih tužbi. Indeks bezbednosti novinara u prošloj godini je niži u odnosu na 2023 - broj napada na novinare se ozbiljno povećao, a procesi pred pravosuđem stagniraju, rezultat je istraživanja Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Najveći pad indeksa bezbednosti primećen je u poslednja dva meseca 2024. godine.

Najveći broj pretnji i napada dešava se na društvenim mrežama, psebno su progojene novinarke. Imali smo nove slučajeve, to će očigledno postati trend, prviođenja, zadržavanja, kako bi se pristupilo uređajima i da se na taj način izvrši dodatni pritisak i zastrašivanje. Policija u ogromnom broju slučajeva ne odgovara na upite i urgencije samih tužilaštva, ne prikuplja podatke i zvog toga se slučajevi i nalaze u ovim pasivnim fazama i na kraju zastarevaju", kaže Rade Đurić, istraživač NUNS-a.

Od predstavnika vlasti nema osuda za napade, kamoli smirivanje događaja, već samo dodano zaoštravanje ustaljenog narativa. Iako su medijski propisi dobri, ne primenjuju se, a često se i menjaju kako ne bi trebalo, istakao je Đurić. Profesorka Fakulteta političkih nauka rekla je da su procesi donošenja novih medijskih zakona problematični i da nije bilo prave javne rasprave, te da u novim zakonima nije promenjen način finansiranja javnih medijskih servisa, već je ostala zavisnost od državnog budžeta, a nije rešeno ni pitanje izveštavanja tokom izbornih kampanja, kao ni funkcionerska kampanja.

"Kada pogledate sve javne medijske servise u Evropi, bar one na koje se svi stalno pozivamo kao na uzore oni se finansiraju isključivo iz pretplate, ta naplativost pretplate je skoro stopostotna i garantuje finansijsku nezavisnot, na koji način će javni servis Srbije i javni servis RTV biti nezavisni, ukoliko i dalje imamo tu zavisnost od budžeta, na taj način vlast može da nađe različite načine kako će uticati, ne govorimo o uticaju na uređivačku politiku ili na druga neka pitanja, ovde govorimo o isključivo o finansiranju RTS-a I RTV-a", kaže Aleksandra Krstić, profesorka Fakulteta političkih nauka.

Novi Savet REM-a još nije izglasan. Medijske slobode sve su manje, gazi se profesionalnost, ućutkavaju se oni koji prenose istinu - medijska distopija, ukoliko joj se ne stane na put, sve je bliža.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Otpuštene novinarke: Najmanje pet dobilo otkaz zbog studentskih protesta