„Strašno da strašnije ne može biti“: Kakva nas zapravo budućnost čeka

Emisije 20. maj. 202223:00
Podeli:
Foto: Nova.rs/video

"Rastu cene hrane, rastu cene kredite, preti nuklearni rat, preti specijalni rat, preti hibridni rat a uzdrmana je i politička stabilnost", fraze su koje slušamo prethodnih nedelja.

Najčešće pitanje običnih građana je šta nam se to sprema ili šta nam je to već spremljeno. Šta je zaista realna opasnot?

„Kao u seriji „Gejm of trons“, vinter is kaming (zima doazi). SItuacija je paradoksalna jer dok mnogi planiraju letnje aranžmane odjednom dolazimo u neku „zimu nikad goru“. Deluje nelogično, ali sa druge strane kriza je ralna i očigledna i Srbija se nalazi na jednoj vrsti iskušenja. Možda ima neke pandane u istoriji, ali su istorijske analogije prilično nezahvalne, jer mogu da nas odvedu na stranputice. Porediti ovu situaciju sa 1914. ii 1945. ili ono što je predsednik rekao da će biti teško kao 1944. ili 1945. Glavni paradoks u kome živimo je da je naš najveći partner, a to je sigurno Nemačka, i u smislu infesticija i koliko radnika zapošljavaju, taj naš najveći partner nije naš politički saveznik. To je delikatno pitanje“, objašnjava Panović.

Svi se pitaju da li ćemo stvarno biti gladni.

"Naravno da ne preti glad ni ovoj zemlji ni čitavoj Evropi, ali preti ogroman rast cena. Imali ste setvu koja je 45 skupja nego prošle godine. Sve je poskupelo, sirovine, derivati... Od januara prošle godine cene kukuruza i žita su porasle skoro 60 odsto na svetskim berzama i kada Svetska banka i Ujedinjene nacije kažu: "Biće gladi", glad već postoji stotine miliona svake godine gladuje, ali od 2020. taj broj raste za 100-150 miliona svake godine i to zabrinjava. To nije tema u Evropi, to je globalno, a rat u Ukrajini je to pogurao. U Evropskoj uniji hrana u potrošačkoj korpi prosečnog građanina nije bila tema poslednih 20-30 godina, ali tema hrane postaje. Kod nas građani već trođe 40 do 45 odsto svog budežta na hranu, najae nas dodatno potresaju", objašnjava ekonomista Radovanović koji poredi današnju situaciju sa 1929. godinu i ulazak sveta u veliku (ekonomsku ) depresiju.

"Lanci vrednosti su rastoreni u svetu, troškovi transporta su porasli 4-5 puta, nema letova preko Rusije i Bliskog istoka. To će se odraziti na cenu energenata, sledeće su cene hrane. Očekuje nas rast cena onoga što ne možemo da zamenimo ni na koji način", dodaje Radosavljević.

Pitanje je kako će Srbija dočekati nastupajuća krizna vremena, a nemamo ni vladu ni skupštinu.

"Vučić i naprednjačka vlast su negovali jednu vrstu kulta ruskog predsednika Putina i to je sigurno primetno. Bitno je da je srpski predsednik naglasio da smo mi vojno neutralni, ali da nismo politički neutraln. Građani Srbiji su umorni od puta u Evropi i evroskepticizam u Sribji je ojačao. To ohrabrivanje koje godinama dolazi iz Evrope više  nije dovoljno i Srbija treba da dobije nešto opipljivije. Kada bi mi bili na pragu nekog članstva u EU, smanjio bi se evroskepticizam"; objasnio je Zoran Panović.

Situacija u  Elektroprivredi Srbije (EPS) nas je mnogo pre Ukrajine dovela do toga da vidimo do čega može da dođe nekompetentno vođenje, sada čujemo najave da će ovde morati da skoči cena struje "da bi se oporavio EPS", nisamo čui objašnjenje zbog čega se dopustilo da doše do kolapsa sistema.

"Nama tek predstoji rast ene energenata. Dolazimo u situaciju da nećete moći da preživite sa prosečnom platom. U Zapdnoj Evropi može da se preživi, a u Srbiji je to nemoguće. Mi krizu dočekujemo nepripremljeni sa više aspekata. Prvo, očekujemo je u energetskom smislu sa jedinim resursom koji je možda mogao da nas spase, a to je bio EPS, očekujemo ga sa nespremnim EPS-om. Uvoz struje nas već kkošta 500 miliona evra, do kraja godine ukupno milijardu, sa havarijama nas  košta i više. To će morati da plate građani", upozorava Radosavljević.

 

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar