Kada i kakvu pomoć mogu dobiti građani čija su domaćinstva ugrožena poslednjim poplavama i da li nam sledi ledeni talas zbog ciklona koji stiže iz Španije u emisiji "Među nama" govorili su direktor vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i klimatolog Vladimir Đurđević.

„Pomoć će dobiti kao što je bio slučaj sa svim poplavama od 2014. godine“, rekao je Blagojević.

On je dodao da su komisije u delu poplavljenih opština već na terenu i rade popis štete.

„Nakon toga sledi poziv građanima da se jave i prijave štetu, a zatim jedinice lokalne samouprave kreću sa izdavanjem rešenja na osnovu kojih Kancelarija isplaćuje pomoć“, objasnio je Blagojević.

Na pitanje da li se nešto promenilo od velikih poplava koje su 2014. godine zadesile Obrenovac i druga mesta u Srbiji, on je objasnio da je razlika u tome što im je 2014. godine trebalo tri meseca da isplate prvu pomoć ugroženim domaćinstvima.

„Već 2016. godine bilo je potrebno tri nedelje jer je u međuvremenu uveden sistem koji bitno doprinosi tome da pomoć građanima, čiji su objekti ugroženi poplavama, bude pružena mnogo pre nego 2014.“, rekao je on.

Blagojević je podsetio da 2014. nismo imali ni zakon, ni iskustvo, ni veštine da bi se građanima što pre pomoglo.

Na pitanje da li je stvar u tome da imamo što kraći rok za isplatu štete ili možemo i sami nešto da uradimo kada je priroda u pitanju, klimatolog Vladimir Đurđević je rekao da je Srbija zbog ekstremnih klimatskih uslova od 2000. godine izgubila ukupno oko 7,5 milijardi evra.

„To su i suše, poplave i šumski požari i to je otpilike cifra koja se podudara sa nekim prosečnim štetama u Evropi, ako se gleda po kvadratnom kilometru površine“, rekao je on.

Govoreći o poređenju novca koji je isplaćen za pomoć ugroženima i onog izgubljenog zbog šteta, Đurđević je rekao da su neke procene jedan prema pet do jedan prema sedam, odnosno jedan evro uloženog u prevenciju štiti sedam evra nastale štete.

O čemu su još govorili Marko Blagojević i Vladimir Đurđević možete pogledati u video prilogu: