6
Sve je izvesnije da Srbija ni ove godine neće otvoriti neku od novih etapa na svom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, kao što je jasno da i pored deklarativnih stavova, članstvo u Uniji nije na listi stvarnih prioriteta vlasti u Srbiji. Dok se domaćoj javnosti prodaje priča da nas Evropa neće zbog nepristajanja na priznanje Kosova, kojem smo osim državnosti sve drugo odavno priznali, ili zbog neuvođenje sankcija Rusiji, stanje demokratije i vladavine prava najčešće se prećutkuje kao jedan od razloga. Čiju smo rampu očekivali, a čija nas je ovog puta iskreno pogodila, saznaje Željko Veljković, reporter Dnevnika na TV Nova.
Dok je novogodišnja rasveta u Beogradu postavljana u septembru i Bugari koje svetlo mamilo pre koju godinu, bili su nam saveznici. Ovog decembra, rasveta se tek stidljivo montira, al’ nema ni zelenog svetla Bugarske za otvaranje klastera 3 u pretpristupnim pregovorima Srbije.
Ali nije samo do Bugara, ukupno čak osam zemalja Unije bilo je protiv novog koraka na putu ka članstvu, za zemlju čija je ministarka za evropske integracije takvu informaciju Dnevnika Nove oštro i optimistično demantovala koliko pre nekoliko dana.
„Ima osam zemalja koje nam blokiraju otvaranje klastera? To baš nije tako. Nije? To baš nije tako. Dakle, ne ulazim u razgovor koje države su za ili ne, ali je situacija mnogo povoljnija nego što je ranije situacija bila“, govorila je Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije 29. novembra 2024. godine.
Dan posle novog briselskog debakla za Srbiju, predsednik iz Ciriha nešto manje optimističan nego ministarka i manje odlučan nego pre nekoliko nedelja, kada je nekim sada već nebitnim povodom, najavljivao da ćemo za članstvo biti spremni do kraja 2026.
„Bilo je osam zemalja, tri baltičke zemlje, Švedska, Finska i Holandija i naravno Hrvatska i Bugarska. Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu – da nastavljamo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima,a što se tiče jedne druge stvari, a ona je izuzetno pozitivna, to je da je Nemačka za otvaranje klastera 3. Francuska i Italija su bili i ostali i hvala i Francuzima i Italijanima na podršci, govorim od velikih zemalja i Nemačka im se pridružila. E sad hoćemo li uspeti ili ne, kako da vam kažem, hvala im ako nam otvore taj klaster 3, hvala i ako ne otvore“, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije.Da uspemo i to u godini kad Albanija otvara dva klastera, a Crna Gora uveliko zatvara poglavlja, šanse nisu prevelike.
„Sledeće sedmice mađarsko predsedavanje Evropske unije može na dnevni red još jednom da stavi otvaranje klastera sa Srbijom, međutim ja ne vidim šta može za nedelju dana da se uradi, naročito u području vladavine prava ili usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom, što bi promenilo stav država članica oko otvaranja klastera“, rekao je Nemanja Todorović Štiplija iz European Western Balkan.
PROČITAJTE JOŠ:
A upravo u prethodnom odgovoru, krije se ono što vlast u Srbiji nerado priznaje, da na putu Srbije ka članstvu, stoje samo nisu samo pitanje Kosova i sankcije Rusiji.
„Da li je proces pridruženja, da li je on merit based odnosno da li u odnosu na rezultate reformi vi napredujete ka Evropskoj uniji ili je on ustvari više vođen politički. Moje mišljenje je da je on više vođen politički, ali kao što smo čuli to je stalna debata pa i u Evropskoj komisiji i u Evropskom parlamentu i kod država članica Evropske unije“, rekla je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Srbije.
Takva debata zaista postoji, ali je u slučaju Srbije za skoro svaku od osam zemalja sasvim jasno zašto se protivi daljem napretku Srbije, a tu su na prvom mestu pitanja koja vlast nerado pominje – vladavina prava i stanje demokratskih institucija.
„Ovde se radi o tome da pojedine države članice, naročito ove nordijske i Holandija imaju jasan stav o tome da Srbija nije dovoljno uradila na reformama u oblasti vladavine prava, kao i da je stanje demokratskih institucija u Srbiji po njima loše. Tu su naravno i baltičke zemlje koje imaju stav prema usaglašavanju Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom, odnosno uvođenju restriktivnih mera ka Rusiji. Međutim, tu postoje i neke druge države čiji stav nije baš jasan kao što su Hrvatska i Bugarska, zbog čega one nisu podržale odtvaranje klastera. I naravno Nemačka koja je u međuvremenu promenila stav, koja traži odgovornost za Banjsku, ali kao što vidimo postoji najava iz Srbije da će ta optužnica protiv Milana Radoičića biti podignuta početkom godine, tako da eto jedna zemlja je promenila stav“, kaže Todorović Štiplija.
Da bi sledeće nedelje dobila zeleno svetlo Srbija bi, kao što je Nemačku ubedila da će procesuirati odgovorne za Banjsku, morati baltičke zemlje da uveri da će uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku, neke druge će morati da uveriti da su demokratija i vladavina prava u procvatu, a Hrvate i Bugare da pita šta je problem. Druga opcija je da se desi čudo u obliku nekog višeg političkog dogovora unutar Unije, ali oslanjanje na čuda za sada se nije pokazalo kao pouzdana strategija. Željko Veljković, Televizija Nova
Prilog pogledajte na početku ove vesti
PROČITAJTE JOŠ:
7
2
0
17
0
BONUS VIDEO: Bojana Selaković: Srbija već tri godine stoji na evropskom putu, dalje otvaranje poglavlja zavisi od reformi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
