Šta se u Srbiji desilo od pada nadstrešnice do danas i šta se sve u tišini moglo čuti na komemorativnim šetanjama?

Šta se u Srbiji desilo od pada nadstrešnice do danas možda bi moglo da stane u manje od minut, u reči majke koja je ostala bez sina koji je 1.11. stajao ispod nadstrešnioce rekonstruisane Železničke stanice.

"Ja im ostati dužna neću, niti ću dozvoliti da se ovo zataška, niti ću dozvoliti da bilo šta ko uradi da se ovi ne osude koji su krivi, ja krećem prvo od vlasti, ja volim moju Srbiju ali je Vučić podelio Srbiju na dva dela, rekli su da hoće neki spomenik da prave, ne treba meni nikakav spomenik, ne od njih, pogotovo ne od njih, neka prvo okrivi onoga ko mi je ubio dete. A to što hapsi nevinu decu, neka ga bude stid i sram, hapsi nevinu decu, za nadstrešnicu nikoga nema, jesu oni ljudi normalni, jesu oni svesni šta rade, oni svakog dana izazivaju gnev naroda, neće narod stati", rekla je u jutarnjeg programu "Probudi se" Dijana Hrka, majka poginulog Stefana.

Skoro da nema mesta u Srbiji u kom bar jednom u proteklih devet meseci nisu organizovani protest, blokada ili 16-minutna tišina. Studenti, uz njih građani, na ulici su i tamo gde se previše dugo ćutalo. Sad se svi koji traže isto podržavaju i dobro razumeju.

"Sećam se naše prve ćutnje koj se desila pre devet meseci u Novom Pazaru bila je zima, već je pao snijeg, grad mogu da kažem pust, četvoro ili petoro ljudi koji su stajali tamo kod onog znaka Novi Pazar i ćutali tj odavali prvu poštu nastradalima u Novom Sadu i nisam ni tad verovao uopšte da će doći do blokade našeg univerziteta i da će uopšte doći do ovakve situacije u gradu, gde bukvalno danas posle devet meseci nakon pada nadstrešnice vidimo jedno veliko jedinstvo među svim Novopazarcima i ne samo Novopazarcima već i građanima iz okolnih gradova", kaže Alija Madžović, student DUNP-a.

"Ova i ovolika energija ljudi i odlučnost da neke stvari riješe govori jako puno. Možda sve više govori to vrijeme koliko smo proveli u protestu nego sam intenzitet protesta. Ovo je nešto što je po meni neočekivano i što jednostavno mislim da iza ovoga se rađa jedna fantastična nova ideja, a to je prije svega demokratija, sloboda, bratstvo, jednakost i prije svega ljudskost i mislim da će iz ovoga da izađe nešto jako dobro", smatra Mensur Abdagić, profesor.

Koliko su za devet meseci postigli, koliko su izgubili koliko dobili, koliko hiljada kilometara prepešačili, pretrčali i provozali, koliko su puta gaženi, hapšeni, prebijani i vređani, ko im je i koliko pomogao, ko sve vreme minirao i dokle će istrajati - studentio najboilje znaju.

"Dovoljan je pokazatelj u kakvom društvu živimo time što se ljudi toliko uzdaju u studente a to je zato što na neki način mnogi ljudi nemaju zapravo alternativu pa su se samim tim studenti mnogim ljudima pokazali kao jedini izlaz", rekao je student Fakultet dramskih umetnosti.

"Mislim da je jako velika greška što ljudi misle da je blokada fakulteta od samog početka bila cilj, blokada fakulteta je bila samo sredstvo do ispunjenje naših ciljeva kada smo utvrdili da blokada fakulteta nije više nešto što nam preterano znači u smislu ispunjenja naših ciljeva shvatili smo da je najbolje da se vratimo na ispite, dok se vraćamo na ispite i dalje imamo sve naše organizacije, i dalje se održavaju plenumi, radne grupe", ističe Milić, student Ekonomskog fakulteta.

Za objašnjenje koliko su institucije za ovih devet meseci uradile na utvrđivanju činjenica i procesuiraju odgovornih možda je dovoljna jedna rečenica čoveka iz struke, koji je prvi javno rekao da sa nadrešnicom nešto nije bilo u redu iako je predsednik iste noći kad je pala rekao da samo ona nije bila rekontruisana

"Nakon devet meseci mi praktično nemamo više nikoga ko bi imenom i prezimemon od strane tužilaštva ili od strane suda ili od strane bilo koje institucije bio osumnjičen za ovo krivično delo", kaže Zoran Đajić, inženjer geologije.

A koliko je ljudima stalo da ono što su studenti započeli bude i završeno možda može da stane u 30 sekundi snimka "Sve mir" od 15. marta. Njegov autor, ruski snimatelj i fotograf Jaroslav Bulavin danas je proteran iz Srbije. U njoj i tad i sad građani i dalje traže pravdu, red i da se poštuje zakon.

Komemorativnim šetnjama i programima devet meseci od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu obeleženo je u više gradova Srbije. Reporteri Dnevnika bili su u Novom Sadu, Beogradu i Nišu.

Komemorativna šetanja u Novom Sadu počela je u pola 11, ali je devet meseci od tragedije na stanici obeležavano i tokom dana. U Beogradu se šetalo od stare do nove železničke stanice kojoj takođe treba rekonstrukcija. Nišlije su šetale takođe do železničke stanice, ali od suda. Naši reporteri nam prenosi šta se sve u tišini moglo čuti.

Prilog pogledajte na početku i u ovoj  vesti.

BONUS VIDEO - Nišlije u tišini u koloni, u rukama nose imena nastradalih: "9 meseci 0 odgovornih"