Šta predviđa novi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Ukoliko se usvoje izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje je predložilo ministarstvo Finansija, od prvog januara 2026. biće dostupna nova baza podataka -poreska evidencija svih fizičkih lica bilo oni državljani ili rezidenati Srbije.

"Rezidente republika Srbija oporezuje njihov celokupni svetski dohodak, što znači da odakle god naš rezident da ostvaruje prihode, bez obzira na to na koji račun mu taj prihod bude uplaćen, legne, republika Srbija polaže pravo da njega oporezuje na taj prihod, odnosno taj dohodak koji taj rezidet ostvaruje", kaže Minja Đokić, poreski advokat.

U Srbiji rezidenstvo i državljanstvo nisu izjednačeni, kao, na primer, u Americi. Srbija ne bi mogla da administrira toliki obim potencijalnih rezidenata.

"Rezidenta definišemo pre svega kao fizičko lice koje ima na teritoriji republike Srbije registrovano prebivalište čiji je centar poslovnih i životnih aktivnosti na teritoriji republike Srbije i lice koje boravi na teritoriji republike Srbije 183 ili više dana u odnosnoj poreskoj godini", kaže Đokić.

Ako je osoba trajno izgubila kontakte sa Srbijom, lične, poslovne, imovinske, onda se ne smatra poreskim rezidentom. Ako je neko pre tri decenije otišao u inostranstvo, onda nije srpski poreski obveznik. Centar životnih i poslovnih aktivnosti je jedna od stvari koja definiše da li je neko rezident. Dobar pokazatelj je i to da li je osoba oženjena/udata ili samac, da li ima nepokretnosti, posao u Srbiji ili decu.

"To su sve podaci koji će u suštini biti dostupni poreskoj upravi kroz taj registar, ali da se razumemo ti podaci su njima dostupni sada i u ovom momentu samo nisu sabrani na jedno mesto – oni bi mogli podatak o vašem socijalnom osiguranju da dobiju od SROS-a, podatak o vašem zaposlenju isto ili upitom poslodavca kod koga ste zaposleni – da li imate imovinu od katastra nepokretnosti što je veliki administrativni napor", kaže poreski advokat.

Ono što tu može potencijalno da bude problem jeste bezbednost centralizovanih podataka, kada je reč o fizičkim licima

"U slučaju kompromitacije takve jedne baze ili takvog registra kako je on zamišljen prema onome što sam ispratio kroz medije može da dovede do problema po građane i imali smo već primer takvih velikih curenja podataka", poručuje Bojan Perkov iz Digitalnog prava.

Primer je Agencija za privatizaciju, gde su podaci o ličnosti uključujući i matične brojeve gotovo svih punoletnih građana, koji su se prijavili za besplatne akcije koje su tada bile aktuelne, procureli na internet. Svako ko je imao pristup linku, mogao je da ih preuzme.

"Potrebno je da se mnogo više vodi računa o zaštiti tih podataka, načinu na koji se oni obrađuju i da se naravno sve radi u skladu sa obavezama ne samo iz zakona o zaštiti podataka o ličnosti, već i iz zakona o informacionoj bezbednosti, oni se tu negde i poklapaju kada je reč o bezbednosti podataka", kaže Perkov.

U novoj bazi podataka biće i državljani sa prijavljenim prebivalištem i bez prebivališta na našoj teritoriji, sve izbeglice, stranci sa odobrenim privremenim boravkom ili stalnim nastanjenjem. Uz njih na spisak staju i stranci koji nemaju ni odobren boravak, niti nastanjenje, ali imaju imovinu. U evidenciju će ući i tražioci azila i stranci kojima je odobreno utočište i privremena zaštita. Radna verzija zakona predviđa da će Poreska uprava biti odgovorna za sigurnost i zaštitu podataka, kao i obezbeđivanje tajnosti. Na državi je da obezbedi fizičku i softversku bezbednost.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Kako se koriste lični podaci sa društvenih mreža: Da li nas marketinške agencije prisluškuju?