Odlaganje ozbiljnijih ulaganja u obrazovanje i istovremeno zakljinjanje da je ono najvažnije je višedecenijsko. Još nismo sabrali domete Šarčevićeve reforme obrazovanja - čeka nas nova strategija - Ružićeva. Za narednih 10 godina. Pišu je nepotpisani autori, ticaće se dece koja će u školu krenuti tek 2030-te, a ideja je da srednje obrazovanje bude obavezno. Uvode se i novi termini poput digitalna osnovna škola. Koga to brine, i kad će strategija pred Vladu zna Jelena Kikić. Ona je bila na društvenom dijalogu o Predlogu strategije održanom danas u Palati Srbije.

Udžbenici i klasične učionice? Ili računari umesto nastavnika? Pravac će odrediti Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja od 2020. do 2030. Više đaka, bolji nastavnici, jači rezultati, veća perspektiva od predškolskog preko osnovne i srednje škole do fakulteta, se u strategiji koja se privodi kraju podrazumevaju.

„.. dokument će ugledati svetlost dana na jednoj od sednica vlade u roku od dve ili tri nedelje“, najavio je ministar prosvete  Branko Ružić.

Oni koji u školi rade s decom, a i ispred sindikata ispraćaju i dočekuju ministre prosvete, imaju zamerke. Za početak da li je cilj kvantitet ili kvalitet. I ko su pisci stategije?

„Mi smo znali ko su pisci strategije od 2012. do 2020. Ovo su sada neki anonimni ljudi, verujem u njihovu najbolju nameru da su oni tako najlepše reči prepisali, osetili da im baš sada treba i mi sad kad to vidimo – to zvuči lepo, ali kako ćemo stići dotle ne bih vam znala kazati“, rekla je Vesna Vojvodić Mitrović iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“.

Pitanje besplatnih udžbenika recimo nije deo strategije. Da li udžbenike iz istorije, srpskog i geografije treba da pišu država ili stručnjaci, takođe, nije strateško pitanje. Ali je izvesno da će nova strategija pokušati ono što staroj nije uspelo.

„Evo, što se tiče recimo gimnazije, povećanje obuhvata gimnazijalaca bila je jedna od ključnih stvari prethodne strategije pa nisam siguran da je to učinjeno, odnosno, urađeno je pomalo veštački uvođenjem specijalizovanih odeljenja. Dakle postavlja se pitanje koliko je realno da ono što je zamišljeno strategijom biti ispunjeno ..“, kaže Aleksandar Markov iz Foruma beogardskih gimnazija.

Uz strategiju, koja je započeta za vreme mandata prethodnog ministra, stoji jedan veliki znak veliki pitanja: Zašto se u obrazovanje malo ulaže, a mnogo očekuje?

„Po parametrima OECD Srbija ulaže nekih 3,7 ili 3,8 odsto,  mislim da treba pogledti sve ono što je bilo urađno prethodnih 8 godina. Naravno da je intencija da bude što više ulaganja u obrazovanje, u naučno – tehološki razvoj koji predstavlja kičmu razvoja svake države, ali rekao bih da je važno pogledati i šta je sve urađeno i u infrastrukturnom smislu, koliko je ulagano u edukacije, obuke, u podizanje nivoa kompetncija posvetnih radnika i smatram da će taj nivo ulaganja u obrazovanje biti sve veći i veći“, kaže ministar Ružić.

Lepe želje ne znače i obavezu da se u obrazovanje, vaspitanje i školstvo ulaže više.

„Svaka vlada koja u Srbiji u 21. veku ulaže manje od šest odsto BDP-a za prosvetu je antisrpska, da budem još precizniji svaka vlada koja izdvaja manje od 6 odsto za prosvetu, žuta, crna, legitimna, nije legitimna, šešeljevska ili nije, svaka vlada koja izdvaja manje od 6 odsto retardira srpsko stanovništvo i uništava srpski kapital“, rekao je sociolog Danilo Mandić, predavač na Harvardu.

Ljudski kapital je najveća vrednost ističu ovih dana ministri u Vladi, ali samo jedan među njima ima zadatak da rasporedi sredstva od koje će zavisiti budućnost. A na raspolagnju ima mnogo manje novca nego njegove kolege u Evropi. Ne zato što tako hoće, nego zato što je toliko država odredila .

„Pazite, ona prethodna strategija, koju pomenusmo, govori da će 2020. za obrazovanje biti izdvajano 5.6 odsto BDP, a mi dočekujemo 2021. sa 3.7 odsto, dakle šta smo mi radili? Možda smo džabe i krečili, ali svakako idemo dalje i nastavljamo nekakvu priču koja je već pomenuta kao što je recimo veći obuhvat dece u predškolskom uzrastu. To je nama neophodno. Evropa tako funkcioniše, govorimo o tome da bi moralo srednje obrazovanje da bude obavezno, da podignemo obrazovni nivo nacije. To nam je isto govorila i prethodna strategija, ali uvodimo nešto jako opasno sada, uvodimo termin digitalna osnovna škola, digitalna gimnazija“, rekla je Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Strategija razvoja obrazovanja puno obećava, ali nikoga ne obavezuje. A celu jednu školsku godinu u deceniji koju nova strategija obuhvata korona je već pojela.