Šta čeka Siriju posle rušenja Asada?

Premijer Sirije Mohamed Gazi Džalali tvrdi da većina ministara njegove vlade i dalje radi iz kancelarija u Damasku, nakon što su pobunjenici ušli u sirijski glavni grad tokom vikenda i zbacili predsednika Bašara el Asada. Istovremeno, veliki broj izbeglica vratio se u Siriju iz susednih zemalja, nadajući se mirnijoj budućnosti, otkako je Asad juče pobegao u Rusiju, gde je dobio azil. Ipak- neke ključne vladine službe su obustavile rad jer su državni službenici ignorisali pozive da se vrate na radna mesta, što je izazvalo probleme na aerodromima i granicama i usporilo protok humanitarne pomoći. Detaljnije Nikola Pavlović

Slavlje na ulicama Damska se nastavlja. Cepaju se plakati sa likom Bašara Al Asada, padaju statue njega i njegovog oca.

„Godinama smo čekali ovaj dan, odupirali se, izdržali i konačno pao je režim! Sirijski narod je od sada jedan! Sirijski narod je jedan! Sirijski narod je jedan!“, kaže Natali Homsim, stanovnica Alepa.

Pobunjenicima je bilo potrebno deset dana od zauzimanja Alepa do pada Damaska. Oslobađanje je predvodila Hajat Tahrir el-Šam – Organizacija za Oslobođenje Levanta, džihadistička grupa, koja je u svom nastanku bila ogranak Al Kaide. El Šam se nalazi na spisku terorističkih organizacija, a njen lider Al GOolani se 2016. ogradio od Al Kaide i poslednjih godina pokušava da rebrendira organizaciju i udalji je od ekstremizma. Zajedno sa pobunjenicima sa severa koje kontroliše Turska vojno drže oslobođeni deo Sirije.

„Ova pobeda, braćo moja, novo je poglavlje u istoriji čitavog islamskog naroda. To je prekretnica za region. Koliko smo opasnosti izbegli? Asad je predao Siriju iranskim ambicijama, šireći sektaštvo i korupciju širom zemlje“, rekao je Abu Mohamed al Golani, vođa Tahir Al Šama.

Iako je rečeno da ambasade neće biti napadane, po ulasku u Damask napadnuta je Iranska ambasada. Pobunjenici su ratovali protiv Hezbolaha, iranske militantne grupe koja je delovala u Siriji. Postoji više pobunjeničkih frakcija koje su se borile za vlast i različite delove Sirije. Tako na severoistoku i granici sa Turskom kurdske snage drže veći deo teritorije, dok su u delovima severne granice na snazi turska vojska i sirijski pobunjenici koje Turska podržava. Islamska država ISIS i dalje drži pojedine enklave na istoku, dok je na jugu američka vojna baza Al-Tanf. Na jugozapadu ka granici sa Izraelom raspoređene su tenkovi u tampon zoni koju nadgledaju Ujedinjene Nacije. Izrael je danas izveo napade na 10 skladišta oružja i vojnih objekata u regijama pod kontrolom grupa koje su zbacile Asadov režim. Izraelska vojska je saopštila da je to odbrambena mera u svetlu poslednjih događaja. Kolaps Asadovog režima značajan je trenutak za Bliski istok, kojim je zadat udarac Rusiji i Iranu, koji su izgubili ključnog saveznika u srcu regiona. Time se stvara još veća neizvesnost za još aktuelni rat u Gazi. Izrael će proslaviti pad Asada, jednog od ključnih iranskih regionalnih saveznika.

„Ovo je istorijski dan u istoriji Bliskog istoka. Asadov režim je centralna karika u iranskoj osovini zla. Njegov režim je pao. To je direktna posledica udaraca koje smo naneli Iranu i Hezbolahu, glavnim pristalicama Asadovog režima. To stvara lančanu reakciju širom Bliskog istoka“, rekao je Benjamin Netanjahu, premijer Izraela.

U martu 2011. godine, u gradu Deri na jugu izbile su prodemokratske demonstracije. One su pratile niz drugih protesta u okolnim zemljama, koji su kolektivno nazvani Arapskim prolećem. Sirijska vlada upotrebila je represivne mere za gušenje pobune, nakon čega su širom zemlje izbili protesti tražeći smenu predsednika. Bašar Al Asad, došao je na vlast 2000. godine, kada je zamenio svog oca Hafiza Al Asada koji je vladao Sirijom od 1971. godine. Nemiri koji su izbili pre 11 godina pooštrili su gušenje pobune što je dovelo do građanskog rata. Iako je u prethodne 4 godine bilo relativno mirno, posle potpisanog primirja uz posredovanje Turske i Rusije, Sirija je ponovo na svetskoj sceni. Asadov pad su slavile izbeglice širom Bliskog istoka i Evrope.

„Sirijski predsednik Asad je brutalno i nasilno tlačio sopstveni narod više od jedne decenije. Na svojoj savesti ima desetine hiljada života. On je naterao milione ljudi da napuste svoje domove. Mnogi od njih su tokom svog bekstva našli utočište u Nemačkoj. Naše misli danas su sa svim žrtvama Assadovog režima, brutalno ubijenima, mučenim i izbeglicama. Zato je kraj Asadove vladavine za sada dobra vest“, rekao je Olaf Šolc, kancelar Nemačke.

Tu vest proslavio je i Stiv Džundi, koji je pre 11 godina napustio Siriju. Tamo je bio profesionalni košarkaš i politički aktivista. Posle hapšenja I zatvorske torture u rodnom gradu Homsu, njegov otac je platio 10 hiljada dolara mita za njegovo puštanje, nakon čega je napustio svoju domovinu.

„Voleo bih da se vratim, ali to se neće desiti odjednom, da se vratim I da sve bude savršeno. Potrebno je vreme dok se ne pokrenu infrastrukture – prilazne tačke na granici, aerodromi moraju ponovo da profunkcionišu, nadam se da ću se onda vratiti“, svedoči Stiv Mustafa Džundi, sirijski aktivista u izbeglištvu.

Trenutnu situaciju u Siriji naziva pozitivnim haosom. Veruje da će nova vlast imati mogućnosti i moć da izgradi bolju državu nego što je bila. Svestan je da je za to potrebna pomoć međunarodne zajednice.

„Sto posto sam uveren da će biti bolja budućnost. Videli smo najgore. Ne može biti gore od onog što smo videli. Definitivno, Sirija ide ka boljoj I lepšoj budućnosti. I miru, što je najvažnije“, kaže Džundi.

Za sada, razorena nacija ostaje u kompleksnoj situaciji sa i dalje jakom humanitarnom krizom.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.