Srbija treće uzastopno leto na protestima, sličnosti i razlike

Ne svi, ali treće leto u nizu, mnogi letuju na ulicama, trotoarima i mostovima Beograda i drugih gradova tražeći pravdu i ostvarivanje osnovnih ljudskih prava. 2023 protostovalo se protiv nasilja, 2024 protiv uništavanja planina, reka i vazduha a ove godine protiv korupcije koja ubija.

"Svi ti protesti čine jednu celinu koja se sve jasnije vidi a to je već sada čvrsto konstituisani prodemokratski protest u Srbiji. Kada se vidi kako ide evolucija tog demokratskog pokreta najboje pokazuje da se ne radi ni o kakvoj obojenoj revoluciji", kaže Slobodan Cvejić, sociolog, Srbija CENTAR.

Zahtevi protesta 2023. godine bili su smena Vulina sa mesta šefa BIA i Gašića sa mesta ministra unutrašnjih poslova, gašenje rijalitija, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi.Umesto toga dobili smo Informer tv. 2024 na protestima je tražena trajna zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Srbije. Usledilo je hapšenje aktivista, Rio Tintu je Vlada omogućila da nastavi projekat.

"Proteste protiv litijuma pamtim kad sam pozvao građane da prvi put blokiramo Brankov most, to je bila prva blokada mosta, sutra mi je zakucala BIA na vrata", kaže Aleksandar Jovanović Ćuta, Ekološki ustanak.

A od tad do danas mostovi u Srbiji blokirani su nekoliko desetina puta.

"Ovi protesti za razliku od ostalih jesu protesti za sistemsku promenu u Srbiji, a to je promena ove vlasti", kaže Žarko Korać, psiholog.

Svih ovih godina proteste prati policijska brutalnost iako se i 2023. na protestima protiv nasilja šetalo mirno i u tišini. Tišina je simbol i studentskih protesta.

"Menja se neprekidno oblik tih protesta. U ovom trenutku to su mirni protesti na ulicama koje policija jako brutalno gasi i pokušava da prekine i to vidi Evropa. Znate kad Brnabić napravi analogiju sa žutim prslucima u Francuskoj to je potpuno neuporedivo. Tamo ljudi koji su izašli su palili automobile, kontejnerem napadali policiju. Kod nas u Srbiji niko nije palio automobile, niko nije palio zgrade", ističe Korać.

Za sad se čini da građani nisu usporeni vrućinom, godišnjim odmorima ni umorni od čekanja na promenu. Ulica je produžetak političke scene a protest je ostao na njoj i bez partijskih logistika. Da li društveni žar može da nadjača letnju pauzu?

"Ono čega se ja bojim su žrtve. Za žrtve će, kako stvari stoje, isključivo biti kriva vlast, navodi Korać.

"Ja se plašim zato što oni pokazuju iz dana u dan da neće da se odreknu svoje privilegije i bogatstva koje sad imaju u rukama", kaže Cvejić.

S druge strane, taj novi pokret, kaže Cvejić, dobija stabilnije obrise, širi se van okvira velikih gradova i uključuje nove aktere, od lokalnih inicijativa do stručne javnosti. Iako bez brzih rezultata, prisutna je promena u načinu na koji građani doživljavaju sopstvenu ulogu u društvenim promenama, dodao je.

"Evo, 28. juna kad su studenti upalili zeleno svetlo činilo se da građani neće odreagovati na to na direktan način a onda se desilo što niko nije mogao da očekuje, da građani preko društvenih mreža zapravo slede jedni druge i na mnogo mesta u beogradu, NS a onda je počelo da se dešava u svim drugim gradovima, organizuju ovakvu vrstu blokada i i dalje insistiraju na tome da postupaju građanski, civilizovano, da ne krše zakon", kaže Cvejić.

Pojava koja traje duže od tri godine, i prvi signal za to trebalo je da bude paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću, je nasilje prema kritički nastrojenim građanima u Srbiji.

"Zemlja u kojoj se vašim kolegama pale kuće, čovek je jedva živu glavu izvuko, živ spaljen samo zato što je govorio istinu. Novinari koji se mlate, deca koja se trpaju u maricu. Znači svih ovih 12 godina je gaženje po svemu što se zove osnovno ljudsko pravo i dostojanstvo. Brutalno nasilje. Aleksandar Vučić ne ume drugačije da vlada", smatra Jovanović.

I ako pitamo sociologe, razloga za protest pod ovom vlašću će biti.

"Ova vlast je toliko bahata da će ona dati novi povod za tako nešto. Evo sad da ne prizivam nesreću ali imamo situaciju u kojoj su autoput i tuneli otvoreni tako što je zaobiđen nužan korak u proceduri i mišljenje inženjera nije ispoštovano i sad treba da vozimo tim autoputem i da verujemo Vučiću kad nam nešto kaže", ističe Cvejić.

Taj voz je prošao.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Štimac na Autokomandi: Mislim da će uskoro raspisati izbore