Srbija je zemlja koja najmanje ulaže u obrazovanje, novac treba uložiti u domaće školstvo: Profesor Branko Kovačević o dolasku stranih univerziteta

Emisije Autor: TV Nova 20. nov 202411:30

Prilično tiho zbog velike društveno-političke bure koja je i dalje u toku nakon novosadske tragedije, izronila je informacija da Srbija praktično otvara vrata za strane univerzitete. I kako to već i biva, unutar akademske zajednice podela je na ZA i PROTIV te ideje. Ministarka prosvete je danas rekla da uprkos tome neće biti povlačenja Zakona o visokom obrazovanju kojim se omogućava dolazak stranim univerzitetima, ali da će biti spremni na razmatranje amandmana u Skupštini i na dopunu teksta zakona, kako bi se podigao njegov kvalitet. Da li ova ideja zaista služi za podizanje konkurencije u odnosu na domaće univerzitete ili nešto drugo? Ako je nešto drugo - šta je to? O tome pričam sa Brankom Kovačevićem, bivšim rektorom beogradskog univerziteta.

„Namera države da dovede strane univerzitete u Srbiju nije put da se digne kvalitet obrazovanja. Srbija je zemlja koja najmanje ulaže u obrazovanje, te pare treba uložiti u domaće školstvo, a ne dovoditi strane univerzitete koji nemaju nikakav interes da na ovom malom tržištu otvore škole“, smatra Kovačević.

On ističe da su 80 odsto studenata u Engleskoj i Americi stranci, koji im “dolaze na noge” i da oni nemaju nikakav razlog da ovde otvore neke škole.

„Srbija je vrlo malo tržište, imamo 230.000 studenata, od toga 100.000 na Univerzitetu u Beogradu, oko 50.000 do 60.000 na Univerzitetu u Novom Sadu, a 70.000 do 80.000 na svim ostalim univerzitetima u Srbiji. Ako hoće da ulažu, neka ulažu u domaće školstvo“, ističe Kovačević.

Na pitanje koji je onda interes vlasti da dovodi ispostave stranih visokoškolskih ustanova, on kaže da država radi pogrešno i da to ne treba da radi. Ponavlja da treba da se ulaže u domaće školstvo i to ne samo u visoko. već od predškolskog nivoa.

„Mi smo zemlja na repu kad se govori o novcu koji se ulaže u obrazovanje. Kinezi planiraju da 40 odsto svog ogromnog BDP ulože u školstvo, a ovde se radi o par procenta na mali BDP. Jedan Harvard ima godišnji budžet koji je veći od budžeta cele Srbije“, navodi on.

Na pitanje koliko je opasna namera da se zaobiđe akreditacija ispostava stranih univerziteta i da se njima omogući rad u Srbiji samo na osnovu dozvole za rad koju bi davalo Ministarstvo prosvete, Kovačević kaže:

„Vi ne biste smeli sa tim diploma da tražite posao u Srbiji, jer je to neakreditovana diploma. Danas možete da prijavite doktorat na internetu i platite 1.500 dolara. To je besmislena priča“ kaže obivši rektor Univerziteta u Beogradu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.