Šoškić: Mi nemamo višak novca, cifre mogu biti zavodljive, treba biti obazriv

Šoškić je ukazao na još jedan momenat."Kada imamo inflaciju i fiksni devizni kurs, a BDP zemlje se računa u dinarima, kada imamo inflaciju 14 odsto onda će i taj BDP da nominalno raste. Kada imate fiksni kurs onda će devizni deo duga izgledati manji nego što realno jeste, tako da se može javiti efekat da dug stagnira iako on realno raste i o tim stvarima treba imati svest da kada govorimo o rebalansu budžeta, o fiskalnoj situaciji, o perspektivama zemlje mora se voditi računa o tome da nekada statistika i cifre mogu biti zavodljive ukoliko se ne zna kako se prave, koje metodologije stoje iza toga i oko čega treba biti zaista obazriv pre nego se donose neki zaključci", ukazao je on.Upitan oko čega treba biti obazriv kada je reč o rebalansu budžeta, da li je to višak novca ili enegetska kriza, odnosno poklapanje dugova gubitaša, kao što to vlast navodi, Šoškić je rekao da prvo, "mi nemamo viška novca, to nije precizna, to nije tačna izjava"."Kako da govorimo o višku novca zemlje koja ima prvo, visoki nivo javnog duga prema DBP-u, blizu 60 odsto. Drugo, kad pogledamo koliko smo se zadužili poslednjih godina, kako su nam u proseku relativno skromne privredne stope rasta, kako nismo zemlju doveli u poziciju da više izvozimo a manje uvozimo, dakle da imamo suficit u platnom bilansu, a mi to sve nemamo i to je jedan od razloga zašto je MMF došao u posetu kod nas. Dakle, mi smo privreda koja ima karakteristike potencijalno finansijske, fiskalne ranjivosti i zbog toga se pravi taj aranžman sa MMF-om, ako se napravi", ističe Šoškić.On je naveo da je to odnos prema svim zemljama, ne samo prema Srbiji, koje nisu uspele da postignu tu eksternu izbalansiranu poziciju da mi dovoljno izvozimo, da imamo dovoljno konkurentnu privredu.Na pitanje ako bude tog aranžmana, da li je MMF garant da neće biti velike potrošnje, Šoškić kaže da će MMF suštinski biti još jedan dodatni glas da se razumnije vodi fiskalna politika i da se ne potceni rast kamatnih stopa na međunarodnom tržištu u ovo vreme."Ovo je vreme kada velike, ekonomski finansijske zemlje i zone podižu kamatne stope da bi rešile problem sopstvene inflacije unutar njihovih zemalja, a istovremeno to podizanje kamatnih stopa poskupljuje kreditiranje za zemlje poput Srbije koje moraju da ih prihvataju jer se zadužuju u tim valutama", upozorio je Šoškić.Pogledajte celokupno gostovanje Dejana Šoškića u Dnevniku na TV Nova S:

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gostdejanokiprofesorekonomskogfakuleteta-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4534789"]