Socijalna dimenzija protesta, sindikati i studenti u Nemanjinoj 1. maja

Neće u četvrtak biti ustanka, a ima li primerenijeg datuma za uranak od prvog maja, ne za roštilj, nego da radnici pokažu da ne spavaju i iznesu zahteve pred državu. Ovoga puta na zajedničku akciju zovu studenti, u 12 ispred Nemanjine 11.

"Nama imponuje što su studenti zainteresovani za radno i socijalno zakonodavstvo, za solidarnost, za empatiju, to je osnov rada sindikata i mislim samo je plus što ovog puta studenti sa svojom energijom, sa svojom otvorenošću, mobilnošću, će podržati ono što sindikat već godinama zagovara. Studenti će vrlo brzo ući na tržište rada, dakle, oni ovu bitku biju ne samo za nas, nego i za sebe jer će se vrlo brzo naći u situaciji, bilo da je neki prekarni oblik rada u kojem ne žele da budu ili da je to neki drugi oblik rada, a jedino organizovani u sindikat, radnici mogu da se zaštite", kaže Čedanka Andrić, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“.

Zbog značajnog odziva sindikalnih organizacija na poziv studenata, baš ovaj 1. maj mogao bi biti neka vrsta prekretnice u borbi za prava radnika, ali i nastojanjima za ispunjenje studentskih zahteva, procenjuje Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

"Mislim da su i srpski sindikati postali svesni upravo zahvaljujući toj studentskoj energiji i porukama koje oni šalju svim građanima Srbije da je nužno da zajedno počnemo da se borimo za poboljšanje položaja zaposlenih, što podrazumeva pre svega promenu zakona o radu i promenu zakona o štrajku. Sa se onaj neverovatno veliki obim obaveznog minimuma procesa rada smanji i dovede na neke razumene granice, u krajnjoj liniji, na one granice kakve postoje i u zemljama EU", kaže Savić.

Šta je ideja za protest u četvrtak? Hoće li prvi maj ostati sidikalno-izletničko vašarište na zelenim površinama ili će međunarodni praznik rada, umesto dana nerada, postati ozbiljna poruka srpskim vlastima, da radnici nisu zadovoljni.

"Ovoga puta imamo naporom studenata u bojkotu i marševima da objedine sindikate i da se da jedna nota ultimativnih zahteva koji treba da nas dovede do funkcionalnog društva i poretka i do režima slobode, jednakosti i socijalne pravde, što jesu temeljna prava radnika. 1:20, 1:46 a to su pre svega ideja dostojanstvenog rada i ravnopravnog i argumentovanog socijalnog dijaloga", smatra Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka.

U državi gde se reprezentativnost sindikata meri partijskom podobnošću, gde se sindikalna aktivnost najčešće svodi na parole i radničke igre, gde osim prosvetara, niko u dosadašnjem buntu nije imao značajniji zamah, uz dva manje više propala poziva na generalni štrajk, na osnovu čega se očekuje da ovoga 1. maja bude drugačije?

"Mi tražimo po prvi put svi zajedno da se zakono o radu, zakon o štrajku stave kao prioritet, ove vlade ili neke druge vlade, ali da to bude prioritet, da to budu prvi zakoni koji će se menjati i da se čuje glas radnika i studenata. Drugačije je to što se ovoga puta izlazi uz jedan dogovor. Sve prethodne priče o generalnom štrajku po nama u većini sindikata, su trebale da budu priče o građanskoj neposlušnosti, a ne o generalnom štrajku jer je jako teško izvesti generalni štrajk sa sadašnjim zakonodavstvom u Srbiji", kaže Andrić.

"Generalni štrajk je mitska kategorija radničkog pokreta, pretpostavlja ideju utopijsku da sve stane. Sada imate tu vrstu objedinjavanja koje neće stati i koje, kao što kažu u svom programu „nezavisnost“ traži i demokratski restart, odnosno demokratske institucije, podelu vlasti i izbore koji su fer i ravnopravni", ističe Stojiljković.

Razumeju u ASNS-u kritike na račun sindikata u Srbiji, ali, kaže i da niko ne shvata koliko je teško biti sindikalac u državi sa zarobljenim institucijama i zakonom o štrajku koji je više put ka otkazu, nego garant poštovanja prava radnika.

"Mi itekako Vladi Srbije možemo da zapretimo ako smo zajedno i ako smo jedinstveni. I sa takvim zakonom, mi dobar deo srpske privrede možemo da zaustavimo i da postanemo jedna ozbiljna opasnost vladi Srbije, odnosno da ona počne potpuno drugačije i mnogo ozbiljnije da nas doživljava", smatra Savić.

Ovaj prvi maj mogao bi da pokaže, ne samo kroz brojke, već i kroz praksu, da Srbija nije samo zemlja sa procentulano velikim brojem sindikata, već da zajedništvom kroz studente i ostale građane, pokaže da masovni protesti za Međunarodni praznik rada nisu nešto što viđamo samo u Grčkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji i drugim zemljama.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Prvomajska radikalizacija – Željko Veselinović i Vladimir Simović