Korona, prvomajski i uskršnji praznici, nestručnost, nemar zaposlenih, sve su to pretpostavke o mogućem uzroku smrti pukovnika Petra Simića koji je otišao na pregled na Vojnomedicinsku akademiju i iz nje nikad nije izašao. Ali u ovom slučaju, bizarno ili igrom sudbine pukovnika u penziji pronašli su nakon 4 dana u zaključanom toaletu hitne službe VMA.
Novinar: Đuro Svilar
Pukovnik Petar Simić evidentiran je na šalteru hitne službe VMA u 8 i 40 prvog maja. Poslednji put kada je razgovorao telefonom sa suprugom bilo je čekajući hirurga u 15 do 3 popodne. Nakon toga njegov telefon postaje nedostupan, a pukovniku se gubi svaki trag. Njegova kćerka u agoniji kreće u potragu.
„Paralelno sam zvala i mog oca i VMA, hitnu službu da vidim gde je on. Moja mama je posle i lično otišla tu. Jako brzo smo pozvali policiju na 192, od njih smo dobili obaveštenje da je potrebno da prođe 24 sata, a oni su uzeli informacije kako je moj otac izgledao i da će pokušati da ga nađu. 2. maja negde oko 7 časova sam otišla u hitnu i na portirnici sam pitala portira, da li možda pošto su praznici, dosta je prazno da li postoji mogućnost da se moj otac izgubio negde na VMA dobila sam odgovor da to sigurno nije moglo da se desi“ kaže Maja Simić kćerka pukovnika Simića.
„Nažalost, ova korona je mnoge stvari promenila, pa čak i prijem pacijenata u hitnoj službi. U mnogim zdravstvenim ustanovama uz pacijente ne ide i pratnja, baš zbog svih tih gužvi. Sigurno ovaj naš nesrećni građanin da je bio neko od pratioca, kćerka, supruga sa njim, sigurno se ovo ovako tragično ne bi desilo“ kaže dr Tatjana Vešović iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Uprkos uveravanjima, Maja je insistirala da zajednički sa zaposlenima na VMA pogledaju 3 sigurnosne kamere koje se nalaze ispred ambulante hitne pomoći, ne bi li videli kuda je otišao njen otac.
„Uvek sam dobijala odgovor da su jako složene i komplikovane procedure da bi se dobio uvid u sigurnosni sistem, da se to radi jedino po nalogu suda ili kada se desi neko krivično delo“ kaže ona.
„Ovo samo pokazuje da sistem nijedan ne funkcioniše u oivoj državi, pa čak ni na VMA koja važi za jednu instituciju gde je sve besprekorno. Žalosno je da ako su postojale kamere, da snimak nije mogao da se vrati. Tu se sada postavlja pitanje, ako je porodica tražila ako postoje nadzorne kamere da se nakon 24 sata nije omogućio pristup tim kamerama, jer ko zna, možda bi čovek da se to uradilo u toku 24 sata sada i bio živ“ ističe dr Tatjana Vešović.
OFF: Šta se desilo pokazaće istraga i obdukcija, ali ona što za sada znamo je da je nakon 4 dana potrage, 5. maja u 9h ujutru, pukovnik Simić pronađen kako mrtav leži u toaletu hitne službe VMA. Porodica, tu informaciju, niti bilo kakav poziv nije dobila od bolnice, već policije.
„Nažalost mog oca više ne možemo vratiti, on je bio pukovnik u penziji, ceo svoj život je posvetio službi u armiji, u instituciji koja nosi ime Vojnomedicinska akademija, čak je učestvovao i u podizanju temelja te institucije zajedno sa svojim pitomcima, negde sam očekivala da je to najsigurnije mesto gde bi jedna osoba mogla da bude i na osnovu svega, ugleda i velikog poštovanja koje moj otac uživa u krugovima vojske, zaista nije zaslužio, ne samo on, nego bilo ko da završi na ovakav način“ kaže Maja Simić.
Kćerka pukovnika Simića kaže da nije prvi put da se pacijenti izgube na VMA, te da ne može da prihvati da su praznici razlog za nemar zaposlenih na VMA i smrt njenog oca. Zato će podneti tužbu, kako bi odgovorni bili kažnjeni, a slučaj njenog oca bio poslednji te vrste.
A ko je odgovoran i kako je moguće da pukovnik Petar Simić premine i da ga niko 4 dana ne nađe u toaletu hitne službe VMA, pokušali smo da saznamo i na Vojnomedicinskoj akademiji, do početka današnje emisije, odgovor nije stigao.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar