Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova i učesnik petooktobarskih promena, rekao je u jutarnjem programu "Probudi se" da je 5. oktorba 2000. okončan jedan period u istoriji Srbije, kao i da uvek voli da se seti septembarskih izbora, koji su legitimisali sve ono što se tog dana dešavalo na ulicama Beograda. On je naveo da su očekivanja o 6. oktobru, kao dubokoj promeni u dubini srpskog društva, bazirana na jednom nepoznavanju kako izgleda naša zemlja i šta se stvarno dogodilo.
„Jedan period je završen, a drugo je sve ono što se dešava između tog datuma i današnjeg dana. To su potpuno drugačiji procesi, u svakom slučaju procesi koji nisu obeleženi ratom“, naveo je Svilanović.
Na podsećanje da je tadašnji ministar informisanja bio aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, da je potpredsednica tadašnje savezne vlade bila Maja Gojković, sada ministarka kulture, da je portparol SPS tada bio Ivica Dačić, predsednik Skupštine, da je bivši istaknuti član JUL-a Aleksandar Vulin danas ministar unutrašnjih poslova, a da su se njima u donjim ešalonima vlasti njima pridružili pojedini istaknuti funkcioneri partija koje su oktobra 2000. činile DOS, Svilanović je rekao:
„Peti oktobar i septembarski izbori nisu imali mnogo sa njima lično. Ipak je to jedan period koji je obeležio Slobodan MIlošević, pre svega on i to jeste jedan jako dramatičan period. Sve ovo drugo, o ljudima koji su u jednom trenutku tada bili u politici ili u Vladi konkretno i koji su danas na čelnim funkcijama u državi to su dve stvari koje ja potpuno razdvajam. Isto tako ima ljudi koji su u tom trenutku bili u politici, a danas su u opozicionim strankama. To je politički proces i za mene su to dve različite stvari. Svaki put Peti oktobar vidim kao okončanje ratova na teritoriji bivše Jugoslavije pre svega… Sve ovo drugo su političke karijere ljudi koji su danas nosioci izvršnih funkcija vlasti, utiču pozitivno ili negativno, ali o tome se svaki put određuju građani na izborima ili na protestima. U svakom slučaju to su dve različite faze u razvoju Srbije“.
Upitan da li je bilo 6. oktobra, Svilanović je naveo da nije.
„Ja to ne sporim nijednog trenutka. Kada razmišljam o 5. oktobru, ono što je za mene najjači utisak je trenutak kasno popodne, u večernjim časovima, oduševljenje mladih ljudi na ulicama Beograda, parova, koji hodaju jer je sve blokirano, i ne mogu da veruju da je kraj jednog perioda i imaju tako velika očekivanja. Možemo da razgovaramo o očekivanjima koja su izneverena i tu ja, a i drugi bi imali gomilu argumenata. A 6. oktobar, kada se o njemu razgovora u smislu neke duboke, dramatične promene u dubini našeg društva, to je nešto što je bazirano na jednom nepoznavanju kako izgleda naša zemlja i šta se stvarno dogodilo“, rekao je on.
Svilanović je naveo da bi se uopšte dogodila izborna pobeda Vojislava Koštunice kao predsedničkog kandidata i DOS-a kao koalicije raznorodnih stranaka bilo je potrebno da se u jednom trenutku u jednom danu na izbornom mestu susretnu interesi tri potpuno različite grupacije na političkoj sceni Srbije.
„Jednu čini recimo Demokratska stranka, Građanski savez Srbije, one stranke koje su od početka do kraja protivne nacionalnoj politici Miloševića. Drugu grupaciju čine one stranke koje samo nisu zadovoljne rezultatima te politike i smatraju da mora da bude kažnjen jer je izgubio ratove, a ne zato što ih je vodio. Recimo da to personalizuje DSS u tom trenutku. I treću grupaciju čine različite delovi našeg društva: recimo da su to službe, kako god vi to zovete, tajkuni… oni koji samo smatraju da je u tom trenutku Milošević postao preveliki teret za njih i da je postalo skupo održavati ga na vlasti. Te tri grupacije su imale zajedno 50 odsto plus jedan glas, koliko je bilo neophodno da Vojislav Koštunica bude izabran za predsednika. Mi to zaboravljamo, a to je slika srpskog društva. Nije slika srpskog društva DS i lepo lice Zorana Đinđića ili Vesne Pešić. Mi stalno zaboravljamo nisu oni lično pobedili, nego ove tri grupacije zajedno su jedva prebacile preko 50 posto“, rekao je on.
Svilanović je izjavio da je to ono što mi zaboravljamo kada govorimo o 6. oktobru ili to je ono što mi zaboravljamo o Srbiji danas.
„Moramo da naučimo da volimo Srbiju takva kakva je i da je postepeno menjamo, ali moramo da budemo svesni svih ožiljaka, traume ratova koje su jako duboke“, dodao je on.
„Dok god najteže teme koje su još zatvorene, kao što je Kosovo, kao što je Bosna, teme koje obeležavaju ovaj region… Dok god te teme na neki kompromisan način nisu rešene, do tada sve drugo što Srbija može da donese svome okruženju, a može mnogo i ekonpomski i kulturno…, sve te teme se nalaze ispod površine i potencijal zemlje i ljudi koji u njoj žive ne može da dođe do izražaja“ , naveo je Svilanović.
On je rekao da vidi da jedan deo javnog mnjenja ima očekivanja da će se ponoviti nešto slično i da je to jedini način da dođe do promena.
„Ne delim to mišljenje. Samo mislim da zaboravljamo kontekst u kome živimo, da se Evropa promenila, da imamo na sceni desnicu u Evropi i da smo i mi njen deo…“, naveo je Svilanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare