Savremene tehnologije: Zavisnost ili neophodnost - Jelena Vučićević i Luka Milinković

Tek kada se ovako nešto desi shvatamo koliko je teško bez mobilnog telefona ili računara, te gosti TV Nova na početku analiziraju da li se previše oslanjamo na nove tehnologije.

Prema navodima španskih medija, glavni uzrok problema sa mobilnom i fiksnom tehologijom je nadogradnja mreže koju je sprovela Telefónica, vodeći nacionalni telekomunikacioni operater.

Milinković dodaje koliko nam savremene tehnologije olakšavaju, ali i komplikuju život. Danas smo u panici ako na primer dođemo na posao i shvatimo da smo zaboravili mobilni telefon ili ga ne daj Bože izgubili. Nekada smo pamtili brojeve, danas se oslanjamo na mobilne telefone, ne znamo napamet brojeve roditelja, dece...

Ne samo da u mobilnim telefonima i računarima držimo najvažnije podatke, već su nam pametni telefoni postali izvor informacija ali i zabave. Uz njih provodimo slobodno vreme, komuniciramo sa drugim ljudima. Nekima su društvene mreže i internet jedini prozor u svet. Na ove konstatacije gosti "Probudi se" komentarišu koliko su mobilni telefoni promenili način komunikacije.

Nekada smo imali imenike u koje smo sve zapisivali. Danas se čudimo onima koji i dalje imaju tu naviku, te Milinković pojašnjava da li je, u ovakvim situacijama poput ove u Španiji, mudro imati neku knjižicu sa strane sa najvažnijim informacijama, podacima, brojevima. On dodaje i šta su njegovi najveći strahovi kada je reč o poslu koji obavlja i koji je usko vezan za savremene tehnologije. U situaciji kada bi na primer nestala struja, kao što se dogodilo u Španiji, postavlja se pitanje kako uopšte obaviti posao, kako sačuvati podatke i na kraju kako vratiti i podići ceo sistem da bude operativan. Stručnjak za bezbednost podataka navodi i da li postoje li načini da se spreče takve situacije, možemo li da reagujemo preventivno i izbegnemo štetu poput gubitka podataka i treba li imati rezervno rešenje u svetu novih tehnologija gde su greške uvek moguće.

U Srbiji gotovo da i nema posla koji ne zavisi od telefona ili računara, te Vukićević ističe koliko je njen posao psihologa vezan za savremene tehnologije, mobilne telefone, računare i internet i koliko se na njih oslanja.

Deca, ali i mi odrasli toliko često koristimo kompjutere i mobilne telefone da zaboravljamo i da pišemo. Amerikanci su na primer shvatili da je poslednjih godina kada su uvedeni kompjuteri u škole, gde svaka učionica i svaki đak imaju računa, pisanje zapostavljeno. Zato su uveli nov program: Pisati rukom kojim su motivisali decu da pišu i to pisanim slovima. Psihološkinja dodaje zašto je pisanje rukom važno.

Razne studije objavljene protekle decenije detaljno su opisale kako pisanje olovkom na papiru koristi pamćenju, razvoju sposobnosti saznavanja i učenja, razumevanju, čitanju, finim motoričkim veštinama.

Na ovo Milinković priznaje kada je poslednji put nešto pisao rukom i da li je to postao pojam svuda, a pogotovo u IT sektoru u kojem oni radi.

Često čujemo da korisnici mobilne telefone doživljavaju kao deo tela bez koga ne mogu da funkcionišu. Osećaju se nesigurno, neki su čak u panici. Vukićević ističe koliko je to opasno i kada je potrebno upaliti alarm za uzbunu i ako je to moguće odložiti ga makar na neko vreme.

Roditelji često vide puno benefita od mobilnog telefona i interneta - deca brže nauče engleski jezik, često nauče slova, pa čak i da čitaju. Roditelji se vode time da je bolje da su im pre očima pa makar i sa mobilnim telefonom, a ne na ulici gde su izloženi različitim opasnostima. Psihološkinja dodaje da li problem nastaje u trenutku kada isto to dete treba da se socijalizuje i krene u školu.

Deca vrlo rano dolaze u kontakt s mobilnim telefonom. Roditelji, babe i dede često se oduševljavaju kako klinci barataju novom tehnologijom već u ranom uzrastu, te Vukićević komentariše kakve su posledice na razvoj, na govor, koncentraciju.

Istraživanja od prošle godine pokazjuju da na primer u Hrvatskoj 10 posto prvaka nije spremno za polazak u prvi razred, da ne ume pravilno ni da govori, a kamoli piše...

Islandski model svodi se na to da deca borave u školi u kreativnoj atmosferi sa malim brojem đaka i vremenom koje se provodi u prirodi. Deca su rasterećenija i opuštenija. Naše škole kroz razne vajber grupe dodatno vezuju decu za mobilni telefon jer je to sve češće kanal komunikacije nastavnika i đaka. Gošća "Probudi se" objašnjava da li zarad brže komunikacije nanosimo jš veću štetu deci.ž

Islandski model se pre svega odnosi na zavisnost od marihuane i alkohola. Tim sistemom u Islandu su tri puta ssmanjili i zloupotrebu marihuane i alkohola ali psiholozi veruju da istim sistemom može da se reši iz zavisnost od interneta i mobilnih telefona.

Pre kolapsa mobilne mreže, imali smo višesatni kolaps elektromreže u Španiji koji je zahvatio i Portugal i Francusku. U Španiji je tada uvedeno vanredno stanje - obustavljeni su letovi, zaustavljeni vozovi, putnici su satima bili zaglavljeni, zatvorene su škole, plaćanje karticama nije bilo moguće. Život je potpuno stao na 20 sati. To više liči na scenario za neki film. Milinković komentariše da li je u digitalnoj eri život bez savremenih tehnologija nemoguća misija, a o nestanku struje niko i ne razmišlja..

Kada se pre oko mesec dana dogodio kolaps elektrosistema koji je najviše pogodio Španiju nama se iz Valensija uključila gospođa koja je pričala i o dobrim stranama te situcije. Kako je svedočila, nije bilo panike već su se ljudi okrenuli jedni drugima, i to vreme, umesto ispred televizora i računara i sa mobilnim telefonima u rukama, proveli sa porodicama i prijateljima. Reklo bi se da u doba savremenih tehnologija ne vidimo da je sreća u ljudima koji nas okružuju. Psihološkinja otrkiva da li je otuđenost ono što su nam pametni telefoni i savremene tehnologije doneli.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Španija u mraku: Bilo je kao u filmu – Marina Martinović