14
Ženska incijativa "My voice, my choice" širi se Evropom. Incijativa je utemeljena na jednom hitnom zahtevu - da se svim ženama u Evropskoj uniji omogući pravo na dostupan i siguran abortus i adresirana je na Evropsku komisiju. I u našem regionu ova građanska inicijativa je sve glasnija, a verovatno je presudnu ulogu u tome imala hrvatska pevačica Severina koja je, putem svog Instagram naloga, javno podržala i inicijativu i žene koje su ovu temu pokrenule. Ipak, postavlja se pitanje - zbog čega je u 2024. godini potrebno da žene ponovo vode borbu za slobodu odlučivanja o svom telu i reproduktivnom zdravlju. U emisiji "Među nama" na TV Nova o ovoj temi su govorile advokatica Sara El Sarag i Jelena Riznić iz "Ženske solidarnosti".
Povodom toga što je samo u susednoj Hrvatskoj prikupljeno nekoliko stotina hiljada potpisa i što potreba za ovakvom borbom postoji i u društvima koja su barem naslovno demokratičnija od našeg, Riznić kaže da uvek treba da postoji vrsta spremnosti da se borimo za svoja prava.
„Nije slučajno što je Simon de Bovoar još osamdesetih godina rekla da nikada ne smemo da budemo opuštene, zato što je dovoljna jedna ozbiljnija društvena kriza, da bi sva naša prava bila dovedena u pitanje. Setimo se samo da je negde na vrhuncu pandemije koronavirusa u Poljskoj u potpunosti ukinuto pravo na abortus. Iskorišćena je jedna društvena kriza u kojoj su žene ponele ogroman teret kao radnice u zdravstvenom sektoru i mnogim drugim uslužnim sektorima, da bi se jedno fundamentalno pravo ukinulo“, kaže Riznić.
PROČITAJTE JOŠ
Riznić kaže da postoji razlika između Hrvatske i mnogih drugih katoličkih zemalja i Srbije, a tiče se toga da katolička crkva, barem po ovom pitanju, deluje kao neka vrsta internacionale.
„Oni su međusobno vrlo uvezani, i ne govorim samo o nekoj ideološkoj uvezanosti, govorim o vrlo jasno protoku novca, o tome da se oni međusobno pomažu. Može čak i da se nađe ko sve tačno pomaže hrvatske organizacije koje su ‘pro life’, onaj ‘Hod za život’, ko to finansira, a to su čak i neke američke fundamentalističke organizacije. Važno je razumeti da postoji vrlo jasan protok novca i da to jeste jedna vrsta lukrativne aktivnosti. Srbija je malo drugačija zato što, za početak, Srpska pravoslavna crkva funkcioniše po malo drugačijem principu, nije na taj način uvezana s nekim drugim verskim organizacijama, ali nije da to treba da gurnemo po strani i kažemo ‘pa, nema veze’. Svi naši zakoni, naše pravo na abortus, kao i u Hrvatskoj, kao i u Sloveniji, temelje se na istom jugoslovenskom zakonu iz ’74 godine“, kaže Riznić.
Te godine je, inače, SFRJ bila prva zemlja na svetu koja je u Ustav uvela član da je „pravo čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece“. Advokatica Sara El Sarag kaže da se sada abortus u Srbiji smatra hirurškom intervencijom i ne može da se izvede bez pristanka žene. S druge strane, ako je žena, odnosno devojka, mlađa od 16 godina, mora da ima saglasnost roditelja, staratelja ili usvojitelja, a ukoliko njih nema, saglasnost daje organ starateljstva.
„S druge strane, imate situacije u kojima sam plod nije dobar. U našem zakonu imate do 10, pa od 10. do 20. i preko 20. nedelje trudnoće koji su uslovi i ko odlučuje o prekidu trudnoće, ali se svuda prožima pristanak žene. Znači, postoji krivično delo neželjeni prekid trudnoće. U principu, naš zakon je dobar, poprilično je liberalan i ja se iskreno nadam da tu neće biti nikakvih promena“, kaže El Sarag.
Problem sa kojim se suočavaju žene u Hrvatskoj, pretežno u Istri, je da se lekari pozivaju na „prigovor savesti“ i odbijaju da urade abortus, ali El Sarag kaže da nije čula da lekari u Srbiji na taj način odbijaju abortuse do 10. nedelje trudnoće. Ističe, ipak, da postoji etički odbor koji u trudnoćama koje su duže od 20 nedelja, odlučuje o tome koji sur razlozi za prekid trudnoće. To je, prema našem zakonu, komisija čiji članovi imaju mandat od dve godine. Riznić kaže da ni ona nije čula da se lekari pozivaju na „prigovor savesti“, ali da postoje oni koji u javnosti pričaju protiv abortusa.
Ona kaže da je ključno razumeti zašto žene insistiraju na pravu na abortus. Kako kaže, to jeste medicinska intervencija, ali je i pitanje prava na sopstveno telo. Ističe da ako žena ne može da odlučuje o sopstvenom telu, onda ne može da odlučuje ni o čemu.
Ceo prilog pogledajte u videu na početku teksta.
BONUS VIDEO Pravo na abortus garantovano ustavom u Francuskoj: Dr Zona Zarić o tome da je pre pola veka to uradila Jugoslavija