0
Saobraćaj je javno i društveno dobro koji pripada svima, bez obzira na pol, ekonomski i društveni status, fizičke karakteristike i godine starosti. Ipak, u praksi nije tako. Dok se u Srbiji ulice pune betonom i automobilima koji donose profit, socijalna komponenta je nevidljiva, tvrde stručnjaci i ukazuju da potrebe samohranih majki, osoba s invaliditetom, starijih lica i porodica na ivici egzistencije jednostavno ne postoje u ovom sistemu. O tome ovog jutra u jutarnjem programu "Probudi se" razgovaramo sa saobraćajnim inžinjerom Igorom Velićem koji nam se javlja iz Zaječara.
On je objavio jedan tekst u kojem analizira položaj žena u saobraćaju i zaključuje da žene često ostaju nevidljive u saobraćajnom planiranju. Sada pojašnjava kako se to manifestuje i sistemsko zanemarivanje objašnjava kroz konkretne primere.
Primera radi, majka koja gura kolica trotoarom koji je prepun rupa i parkiranih vozila ili pokušava da uđe u autobus bez niskopodne platforme suočava se sa svakodnevnim poniženjem. Velić analizira da li se tu susrećemo s lošim inženjeringom ili je pitanje prioriteta.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (2023. godine), samo 18 odsto žena u ruralnim područjima Srbije ima redovan pristup javnom prevozu, što ih izoluje od posla, obrazovanja i zdravstvene zaštite. Saobraćajni ineženjer komentariše da li je ovo samo tehnički problem ili pitanje sistemskog zanemarivanja.
On dodaje i na koji su način sve žene diskriminisane u saobraćaju u odnosu na muškarce. Dovoljno je ilustrativna statistika – samo 35 odsto žena ima položen vozački ispit i poseduje vozačku dozvolu, dok je taj procenat 71 odsto kada su u pitanju muškarci.
Studija je pokazala da vožnja automobilom čini 16 odsto svih putovanja žena. Takođe, pokazalo se da žene u Srbiji obave 23 odsto svih putovanja javnim prevozom, u poređenju sa 14 odsto, koliko iznosi udeo ovog putovanja kod muškaraca. Iz priloženog možemo ustanoviti da čak i sve žene koje imaju položen vozački ispit i poseduju vozačku dozvolu ne koriste automobil kao sredstvo prevoza.
Osim ovog aspekta, ne možemo da se ne osvrnemo i na one dobro poznate predrasude. Iako je 21. vek žene vozači i dalje trpe stereotipe i nepravedne stavove koji mogu da utiču na njihovo samopouzdanje, komfor i poverenje. Velić objašnjava koliko je teško zbog toga ženama da se odvaže da počnu da voze.
U proseku, godišnje u Srbiji svaki treći dan jedna žena pogine u saobraćajnim nezgodama, i svakoga dana bude povređeno oko 20 ženskih osoba. Stručnjak navodi da li je to posledica ovakvog, nazovi, saobraćajnog planiranja.
Studija „Urban Safety and Gender“ otkriva da skoro 70 odsto žena u gradovima izbegava javni prevoz posle 22 časa iz straha od nasilj, te Velić objašnjava da li to znači da su bezbedne ulice luksuz, a ne osnovni uslov za dostojanstven život.
U svom tekstu on konstatuje da su majke sa malom decom, žene sa invaliditetom i naše bake najvidljiviji dokaz kako saobraćajni sistem može marginalizovati one kojima je najpotrebniji. Za kraj Velić otkriva kako to rešiti, kako da saobraćajni sistem u Srbiji bude pravičniji, šta je sve potrebno da imamo saobraćajni sistem koji svakog pojedinca tretira na human način i koliko smo daleko od tog cilja.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
BONUS VIDEO: Kad se s vrha države odobrava gaženje, saobraćajna struka mora da reaguje – Igor Velić