Rijaliti Belivuk: Zašto moramo da znamo baš sve detalje?

U aprilu smo slušali predsednika i sklanjali decu od televizora, tj. konferencije na kojoj je prikazana fotografija obezglavljenog tela, kao i glava. Prošle nedelje ministar policije nam je pokazao čime i na koji način su žrtve ostajale bez glave. Roditelji apeluju na predsednika i ministra da to ne čine.

Autor: Đuro Svilar

Slike obezglavljenih tela, oružje, snimci februarskog hapšenja Veljka Belivuka i oko 20 članova njegove grupe, sadržaj mašine za mlevenje mesa iz kuće koja je pripadala pomenutoj kriminalnoj grupi. Sve je ovo predstavljeno javnosti Srbije, kao jedan od najvećih uspeha u borbi protiv organizovanog kriminala.

„Valjda bi trebali to da rade svako svoj posao, a ne da se ministar slika ispred kuće u kojoj su možda naša deca mučena. Ja sam sahranila sina evo sad će godnu dana u maju kako je sahranjen, meni je teško i ovako, ja osim njega nemam nikoga. Ovaj bol što proživljavam i moja porodica, a ne još da gledam mašine za meso koje prikazuju i diče se, slikaju se, za mene je, a verujem i za sve roditelje strašno“ kaže Mara Halabrin majka Aleksandra Halabrina.

„Država nema sluha za žrtve, kakvi god da su, ko god da su oni su žrtve, nestali su ili ubijeni su, imaju prava na privatnost i oni i porodice. Ili kao što nama kažu, zbog istrage ne možemo da delimo informacije sa vama, zašto se te informacije dele sa javnošću?“ pita se majka Gorana Mihajlovića

Čemu služi ovaj surovi rijaliti?

„Treba biti obazriv do koje mere idete sa takvim izjavama.u javnom prostoru. Jedino ko je relavantan i ko može da izađe u medije i da pravu informaciju o tome šta se dešava u konkretnom slučaju je specijalni tužilac koji je inače i izašao kada je krenulo hapšenje te kriminalne grupe i bio jasan, otresit i tako treba, da pokaže javnosti da je on kao predstavnik države eksponent u tom slučaju i krenuo u obračun sa time“ kaže Predrag Milovanović iz Udruženja tužilaca Srbije.

Belivukova grupa se za sada dovodi u vezu sa 13 nestalih lica kojima se u toku prošle godine izgubio svaki trag.

„Moj sin jedinac Aleksandar Halabrin nestao je 20. marta, 16. maja je pronađen u selu Parcani nadomak Sopota u plitkom grobu, našao ga jedan čovek, običan čovek koji je čuvao ovce. Čuo je lavež pasa i otišao je imao je nažalost šta da vidi“ kaže Mara Halabrin.

Majka Gorana Mihajlovića kaže da je njen sin nestao 1. aprila 2019. kada je po njega došao Nino Šuntić i odvezao ga do Novog Beograda, a kasnije odvezao i njegov automobil. Posle, kako kaže Sanja, gubi mu se svaki trag. U istragu policije sumnja.

„O tome policija uopšte nikad nije u stvari ni razgovarala sa NInom Šuntićem, jer bi oni imali čistu situaciju, gde ga je on odveo, zašto, zašto je došao po njegov auto. Ja sam očajna, ja 25 meseci i 13 dana tragam za svojim sinom, idemu sve institucije, policiju, molim da se nešto urad ii dalje sam na početku“ dodaje Goranova majka.

Dok se država ne obračuna sa slučajem Belivuk, majke ubijenog Aleksandra i nestalog Gorana, apeluju na državu da poštuju žrtve i njihove porodice.