Reakcije na odlazak Pape - Levičari u Rimu strahuju od povratka konzervativnih struja

Papa Franja je već neko vreme bolovao, njegova smrt nije bila neočekivana, ali kada se na Uskrs pojavio na balkonu na Trgu svetog Petra u Vatikanu svi su se ponadali da će biti bolje. Politikološkinja priznaje da li je bila iznenađena kada je čula da je preminuo samo dan pošto se pojavio u javnosti.

Jamina prenosi kako su građani Rima dočekali vest o smrti poglavara Rimokatoličke crkve i koliko je papa Franja bio omiljen među vernicima. Ona dodaja da li je takva vest na bilo koji način poremetila svakodnevne navike Rimljana ili je dan tekao uobičajeno, kao i šta kažu ljudi sa kojima je imala prilike da razgovara.

Gošća "Probudi se" otrkica i šta piše štampa u Rimu, šta su najčešći naslovi u novinama i na portalima i da li je posle smrti pape Franje najvažnije ko će biti njegov naslednik.

Ko je mogući naslednik Pape Franje?

Ono što su milioni vernika sa zebnjom očekivali se obistinilo. Papa Franja preminuo je u 89-oj godini. Ostaće upamćen po svojim mudrim rečima pomirenja i revolucionarnih izjava koje su bile nezaimislive za njegove prethodnike. Ostaje da vidimo ko će ga naslediti.

Tog 13. marta 2013. godine svet je bio iznenađen, gotovo u čudu kada je saopštena vest da je na čelo rimokatoličke crkve došao argentiski biskup Horhe Bergoljo. Ubrzo, postao je daleko poznatiji kao papa Franja, a još poznatiji bio je svojim stavovima, zalaganjem i idejama koje su se kosile sa mišlju njegovih prethodnika.

Iako mu mnogi nisu znali prezime, on je pre tačno dve decenije pokušao da postane čelnik rimokatoličke crkve, što je i uspeo 2013. godine. Rodom iz Buenos Ajresa, iz porodice doseljenika iz Italije, skroman i fundamentalno drugačiji od svojih prethodnika, Franjo je za vreme svog mandata nametnuo pitanje socijalne pravde, borbe za prava migranata, LGBT zajednice, ali i istakao značaj klimatskih promena, o čemu su njegovi prethodnici govorili malo ili nimalo. Papa je svoju borbu posvetio i borbi za prava dece.

"Neprihvatljivo je i tragično ono što viđamo svakoga dana u poslednje vreme, a to su deca koja umiru pod bombama, žrtvovana raznim idolima i ideologijama i u službi nacionalističkih interesa. U stvarno, ništa nije vredno života deteta. Ubijati decu znači poricati budućnost".

Značajnu reputaciju i ugled među katoličkih svetom, barem onim progresivnijim, papa je stekao zahvaljujući borbi za prava žena i afirmativnim stavovima za LGBT zajednicu, što je do tada gotovo bila jeres u rimokatoličkoj crkvi. Njegove izjave "ko sam ja da ti sudim" i "biti homoseksualac nije zločin" predstavljale su jedno od zaštitnih znakova njegovog papinstva.

"Crkva je otvorena za sve, iako postoje pravila koja regulišu život u crkvi, ali neko ko je unutar nje nema pravo da deli sakramente. Svako se u crkvi susreće sa Bogom na svoj način, a Crkva je majka i ona svakoga vodi na svoj način"

Jedan od najvećih izazova za papu u protekloj deceniji bilo je, suočavanje sa skandalima oko svešteničkog seksualnog zlostavljanja dece – od Irske do Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država. Papa je vodio svoju bitku gde je neretko imao i protivnike u vidu konzervatnih predstavnika crkve. On se neretko izjašnjavao i u ratu u Ukrajinu i naglašavao da je potrebno da sukob što pre prestane.

"Svi ljudski gestovi nam pomažu, dok potezi surovosti isključivo odmažu. Ovaj sukob je problem čovečanstva, a ne ratnog plena. Sveta stolica je delovala kao posrednik u nekim situacijama razmene zarobljenika i to je dobro prošlo. Ne smemo izgubiti entuzijazam u pomaganju drugima".

I dok su konzervativci tražili novog lidera kako bi formirali konsenzus pre izbora sledećeg pape, Franja za vreme svog mandata nije prestajao sa svojom vizijom inkluzivnije Crkve.

Pre nekoliko godina imenovao je 64 odsto kardinala mlađih od 80 godina koji bi imali pravo da izaberu naslednika nakon njegove smrti. Dani pred nama pokazaće da li je papa Franjo regrutovao dovoljan broj naslednika koji su otvorenijih stavova i ideja, čime bi njegove zamisli mogle da se ostvare kroz godine. U suprotnom Franja će ostati incident, predmet proučavanja u istorijskim čitankama ili neko koga će istorija pamtiti kao papu koji je otvoreno postavio pitanje "ko sam ja da ti sudim". A, istorija će, na kraju, svima dati svoj sud.

Reakcije na smrt Pape Franje

Od pape Franje oprostio se veliki broj svetskih zvaničnika.

Francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da je papa tokom svoje službe uvek stajao na strani najugroženijih i najslabijih, i da je to činio sa puno poniznosti.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni navela je da je smrt pape Franje razlog za veliku tugu, jer je otišao "veliki čovek i pastir"."Imala sam privilegiju da uživam u njegovom prijateljstvu, savetima i učenjima, koja nikada nisu prestajala, čak ni u vreme iskušenja i patnje", navela je Melonijeva.

I potpredsednik SAD Džej Di Vens uputio je saučešće milionima hrišćana koji su voleli papu Franju. Bio je poslednji zvaničnik kojeg je papa Franja primio dan pred smrt.

Za Vladimira Putina papa je bio izuzetna ličnost. "Aktivno radio na jačanju dijaloga između Ruske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve, čime je doprineo izgradnji međureligijskog razumevanja", poručio je ruski predsednik.

Prvi čovek Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je da je papa Franja pružao nadu, ublažavo patnju molitvom i podsticao jedinstvo. "Tugujemo zajedno sa katolicima i svim hrišćanima koji su u papi Franji nalazili duhovnu podršku."- napisao je Zelenski na društvenoj mreži X.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podsetila je na papinu saosećajnosti, poniznost i ljubavi prema svima.

"Inspirisao je milione, daleko izvan Katoličke crkve, svojom poniznošću i tako čistom ljubavlju za one sa manje sreće, navela je Fon der Lajenova.

Priloge pogledajte na početku i u ovoj vesti.

BONUS VIDEO: Svet se oprašta od Pape Franja koji je umro u 88. godini