Rakete i kopneni napadi - šta se sprema na Bliskom istoku?

Iran je sinoć balističkim raketama zasuo Izrael. Lansirano ih je između 100 i 400 raketa, zavisi od izvora. Stradalih u napadima nema. Stanovnici Izraela nekoliko sati proveli su u skloništima- kada im je saopšteno da je zemlja odbranjena od napada. Na državnoj televiziji Irana rečeno je da je 80 odsto meta pogođeno iako nije rečeno koje su to mete. Liban je od jutros ispalio 100 raketa, Hezbolah kaže tek smo u prvoj rudni. Više u izveštaj Dine Cepenjor, reporterke Dnevnika na TV Nova.

Situacija na Bliskom istoku ključa. Najmodernije naoružanje isprobava se na narodu. Iran je sinoć ispalio oko 200 balističkih raketa na Izrael, koji tvrdi da je većina njih presretnuta.

Građani Teherana smatraju da je morao da odgovori Izraelu jer da nije, oni bi nastavili da vrše invaziju.

„Ne, ne, ne mislim da može da dođe do rata. Mislim da se Izrael ne bi usudio da nas napadne. Laknulo mi je. Imamo toliku moć da se Amerika ne usuđuje da se meša“, smatraju građani Irana.

Jedan Palestinac ubijen je na okupiranoj Zapadnoj obali tokom raketiranja, a pogođeni su škola u centralnom Izraelu i restoran u Tel Avivu. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu opisao je napad kao veliku grešku i obećao da će Iran platiti za to.

„Nalazimo se usred teškog rata protiv iranske osovine zla, koja želi da nas uništi. To se neće desiti jer ćemo stajati zajedno, a uz Božiju pomoć zajedno ćemo pobediti. Vratićemo naše otete na jugu, vratićemo naše stanovnike na severu, garantujemo večnost Izraela“, kaže premijer Izraela Benjamin Netanjahu.

Netanjahu se suočavao sa pritiskom saveznika kao što je Amerika zbog velikog broja poginulih civila u ratu koji traje godinu dana ali i sa protestima porodica izraelskih talaca koje je Hamas kidnapovao tokom napada militantne grupe na južni Izrael 7. oktobra.

„Ovaj potez što je uradio sa Nasralom to mu vraća popularnost naročito među desničarima“, smatra Milan Fogel, novinar i publicista.

Vođa Hezbolaha, Nasralah, je ubijen 28. septembra u napadu Izraela na Bejrut i južni Liban, a napad Irana bio je odgovor na to ubistvo. Najviši vojni komandant Irana zapretio je da će gađati izraelsku infrastrukturu ako se probije teritorija Teherana. Eskalacija je usledila nakon odluke Izraela da izvrši invaziju na Liban u ograničenoj, lokalizovanoj i ciljanoj kopnenoj operaciji protiv Hezbolaha.

„Čuvaćemo integritet naše zemlje po svaku cenu. Neke evropske zemlje i Amerika treba da stave Izrael na svoje mesto. Ako Izrael ne zaustavi zločine, suočiće se sa oštrijim reakcijama. Neće biti jednostavno. Kad sledeći put Izrael poremeti našu bezbednost, mi ćemo poremetiti njihovu“, kaže iranski predsednik Masud Pezekšijan.

A Iran može da ozbiljno poremeti bezbednost Izraela.

„Koliko god izraelska protivraketna zaštita bila sofisticirana nije tajna da se ono što njoj može da napravi najveći problem još nije desilo. A to je slučaj masovnog lansiranja raznih projektila, još masovnije nego što je bio slučaj u aprilu i sada“, smatra Marko Lovrić, novinar.

Izraelske protivvazdušna odbrana je trodelna. Gvozdena kupola služi obaranju najprimitivnijih raketa kratkog dometa kakve pod rutinskim okolnostima ispaljuju Hamas i Hezbolah. Drugi nivo zaštite koji služi obaranju naprednije tehnologije ima takođe atraktivno ime, Davidova praćka, objašnjava novinar Marko Lovrić.

„A obaranju onoga što je tehnološki najopasnije dalekometnih balističkih raketa služi sistem koji se zove strela njega su su kao i davidovu praćku Izrael i SAD razvili zajedno. Što se efikasnosti tiče precizne informacije o njemu neće biti naravno reč je o vojnoj tajni. koliko je neki vojni sistem zaista delotvoran to ne možete da znate“, kaže Lovrić.

Izrael je najavio kopnenu ofanzivu na Liban i obećao da će vratiti oko 60 hiljada stanovnika na sever.

„Procurela je vest da je Izrael ušao u Liban još pre mesec dana ali to sa specijalnim jedinicama koje nisu imale javnu promociju da tako kažem a sada je ušao mnogo ozbiljnije i čiste se ti kanali kao u Gazi, podzemni“, kaže Fogel.

„A tu su bile sklonjene ogromne količine naoružanja. Iran je snabdeo Liban sa 150 hiljada raketa od kojih se računa da je 120 hiljada upotrebljeno“, priča Fogel.

„Ja mislim da je katastrofa već došla. Ovo dalje šta će biti to je odgovor Iyraela, možemo stvar direktno reći bez navijanja za jednu ili drugu stranu da od 7. oktobra Izrael se sve vreme brani. Prvi put je bila reakcija da napada kao što je napao i likvidirao pre svega Nasralu i druge komandante Hezbolaha“ dodaje Fogel.

Ako bi Iran lansirao stotine projektila ili zajedno Iran i Hezbolah koji takođe ima raketni arsenal koji se procenjuje na šest cifara, ni u Izraelu ne krije Izraelska zaštita ne bi mogla da se suoči sa time.

Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac izjavio je da zabranjuje generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu da uđe u tu zemlju jer nije nedvosmisleno osudio iranski raketni napad na Izrael. Gutereš kaže da mirovne snage UN-a ostaju na pozicijama, a „zastava UN-a nastavlja da se vijori uprkos zahtevu Izraela da se premesti“.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.