Žene u uniformi nisu ništa neobično. Tako bar, pokazuje statistika. Svake godine sve veći broj žena se odluči za vojni poziv, a sociolozi to objašnjavaju, kao jedan od načina da se izbore za stabilan posao i sigurnu platu.
Disciplina, snaga, rukovanje oružjem, odgovornost i manjak sna. Tako starije generacije pamte vojničke dane. Sada, nakon što je Vlada saopštila da se obavezan vojni rok za muškarce vraća na dnevni red, dok je za žene dobrovoljan. Mnogo se pitanja postavilo u javnosti. Između ostalog i da li bi žene nosile uniformu ili bi to radije prepustile muškarcima?
„Ne mogu sebe da zamislim, zato što se bavim umetnošću i nekim drugim stvarima, tako da taj vid vojske me ne zanima. Da li bi služila vojsku? Ne bih. Zato sto sam žensko i da to ne bih mogla da izdržim.To je stvarno naporno, ta rutina, ustajanje u 5 ujutru, mislim da bi mi to najteže palo. Ja? Ne. Prosto nisam fizički sposobna za tako nesto. Tako bar ja mislim. Mislim da bih mogla, što da ne. To je jos jedan izazov”. rekle su sagovornice emisije „Među nama“.
Iako njihove sagovornice nisu bile zainteresovane za vojničku uniformu. Statistika pokazuje drugačije. Naime, od svih zemalja bivše Jugoslavije, vojska Srbije ima najveći broj žena među profesionalnim vojnicima I čine čak 18 odsto aktivnih snaga. Individualni su razlozi zbog kojih se žene odlučuju za vojni poziv, kaže naša sagovornica.
„Sve uniformisane profesije svuda u svetu I za muškarce i za žene su zapravo atraktivne za one koji dolaze iz socijalno nižih društvenih slojeva i kojima je teško da se sami ili iz roditeljske imovine obrazuju. I to je put da dodju visokoškolskog obrazovanja i do radnog mesta odmah zagrantovanog“, kaže sociolog Zorica Mršević.
Iako se položaj žena u vojsci Srbije vremenom menjao – stigme nikada nije bilo, kaže Mršević.
„Možda ima neke ljubomore muškaraca ako vide da žena bolje napreduje i da je bolje prihvaćena. Da se više pažnje poklanja ženi vojnikinji nego muškarcu ali u pozitivnom smislu. Mislim da su žene u vojsci dobro prihvaćene“, smatra Mršević.
Podsećanja radi, vojna akademija je 2007. godine prvi put raspisala konkurs za devojke na smerovima pešadije, veze, atomsko-biološko-hemijske odbrane, tehničke službe kao i za pilota. Već naredne godine, broj prijavljenih žena, drastično je skočio pa je tako u upisnom roku 2008. bilo više stotinu kandidatkinja.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO – Nedoumice o vojnom roku: Da li je sledećih godinu dana dovoljno da sve bude spremno za prihvat prvih regruta?