Promene pravnog statusa državnih sistema u DOO, put ka privatizaciji delova kompanija?

Preduzeća koja upravljaju šumama, vodama, putevima, skijalištima čak i nacionalnim parkovima – sada će raditi po principima tržišta. Promena pravne forme javnih preduzeća u društva sa ograničenom odgovornošću, odnosno DOO znači da se tim firmama otvara prostor za brže odlučivanje, lakše ulaske u partnerstva. Ali i manju javnu kontrolu. Zajedno imaju više od 6 hiljada zaposlenih i osnovni kapital viši od 230 milijardi dinara.

Iz ruku javnih preduzeća u ruke društva sa ograničenom odgovornošću prešlo je:

- 6.213 zaposlenih
- 892.029 hektara šuma
- 56 zaštićenih područja
- 27 lovišta
- 90.458 hektara nacionalnih parkova
- 16.567 kilometara puteva
- 3.549 mostova
- 4 skijališta

Još 2023. popis poljoprivrede pokazao je da je fond šuma na privatnim gazdinstvima opao za čak 50 odsto u svega pet godina. Strah je da bi slična sudbina mogla zadesiti i državne šume – ukoliko one postanu podložne tržišnim interesima.

"Zaista ne mogu da razumem koji je suštinski razlog ovih transformacija, sem ako to ne posmatramo u svetlu nekog međukoraka ka budućoj komercijalizaciji i prodaji ključnih državnih sadržaja. Ne znam šta je aktuelna vlada dogovarala sa MMF-om, sa Svetskom bankom, sa investicinim fondovima, ali ovo definitivno nije u interesu naroda Republike Srbije. Ovo treba sprečiti po svaku cenu", smatra Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Prelazak javnih preduzeća u DOO može formalno značiti veću efikasnost, ali u Srbiji to izaziva opravdanu zabrinutost zbog mogućnosti slabije kontrole i privatizacije resursa.

"Ja sam radio decenijama i sa Srbija šumama i sa Srbija vodama, Skijalištima i pomenutim nacionalinim parkovima i potpuno mi je jasno da svako zadiranje u državnu svojinu nad ovim prostorom i svaki pokušaj da se taj status neprikosnovene državne imovine na bilo koji način prevede u neku drugu formu može voditi brojnim ekološkim, ekonomskim i socijalnim problemima", ističe Ristić.

Modernizacija ili tiha privatizacija? Ima li jasnih garancija da prirodni resursi Srbije neće biti podređeni privatnim interesima. Promena forme u DOO omogućava: lakšu privatizaciju, bez javnih tendera, ali i manju obavezu javnog izveštavanja, kao i veći rizik od političkih i interesa kapitala.

"Ono što može da se desi, po zakonu je dozvoljeno je da se ova javna preduzeća, sada u formi DOO dokapitalizuju privatnim kapitalom, gde se ne bi radilo o direktnoj privatizaciji, ne bi preduzeća bila automatski prodata i potpuno prešla u privatnu svojinu, ali po zakonu je moguće da neki privatni investitor ulaganjem kapitala postane suvlasnik nekog od tih preduzeća koja postaju DOO", kaže Srđan Popović, advokat.

Prirodna bogatstva ne mogu da budu predmet privatizacije, iako je tu teren već klizav.

"Onaj koji bi upravljao tim dobrima, praktično to su firme koje se bave upravljanjem tim dobrima, bi mogle da postanu privatne ili postanu delimično u privatnom vlasništvu i onda se postavlja pitanje privatizacije. Na koji nain bi se upravljalo tim dobrima, kako bi se vršila kontrola te uprave e to je pitanje. Tu postoji prostor za, potencijalno, neke zloupotrebe", upozorava Popović.

Upravo zbog činjenice da su preduzeća upravljači najznačajnijih prirodnih i javnih resursa Srbije, njihov status mora biti pod strogom transparentnom, institucionalnom i ekološkom kontrolom – što se DOO modelom razvodnjava.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Šta donosi pretvaranje javnih preduzeća u akcionarska društva i d.o.o.