Prvi znak da je proleće iza ćoška svakako su visibabe i ukoliko nemate dvorište poslednjih dana ste makar na društvenim mrežama naleteli na brojna fotografije ovog cveća. Pa jesu li one prvi znak da zima prolazi, pre nego što na Sretenje saznamo hoće li mečka ugledati svoju senku, proverava Jelena Vučetić, reporterka jutarnjeg programa "Probudi se". Ona se jutros obrela u Botaničkoj bašti gde proleće inače stiže ranije, i pokušala je da sazna da li mu zima svuda ustupa mesto.
Milorad Vujačić, profesor Biološkog fakulteta, pojasnio je za TV Nova da li je visibama vreme sada u februaru i da li su one pravi vesnik proleća.
Za njih se kaže da su vesnici proleća, prve cvetaju baš sada – oko Božića. Doduše, ova zima je topla, pa su možda ove visibabe požurile za dan, dva.
Visibabe, cvetaju u šumi čak i ispod snega. Od januara do marta. U Alpima se beličasti cvet može naći i do 2.200 metara nadmorske visine. Prema verovanju, visibabe su Evi bile poklon od anđela.
Trebalo je da označe početak proleća i ovozemaljskog raja, da budu uteha za proterivanje iz Raja. Kažu da je cvet sličan visibabi, koji se u knjigama pominje kao moli, pomogao Odiseju posle Trojanskog rata i zaštitio ga od zaborava.
Latinski naziv je Galanthus, ili „mlečno cveće“ . Prvi put se pominju 1597. godine u knjizi Džona Džerarda pod opisom „lukovičaste ljubičice“.
U našoj zemlji otkrio ih je Josif Pančić u 19. veku. Sam naziv visibabe je mnogo pre Pančića bio odomaćen u narodu, zbog povijene stabljike, koja podseća na pogrbljenu baku. Poznate su i pod nazivom „sretenjski zvončići“.
Visibaba je ukrasna, lekovita i umereno medonosna biljka. Smatra se da baš u ovom nežnom cvetu leži rešenje za borbu protiv Alchajmerove bolesti, prenosi RTS.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO: Gde u Beogradu možete kupiti najlepše ali i najeftinije cveće?