Predstavljeni tramvaji iz Turske, plaćeni po komadu 2,7 miliona evra

Ni zbog Vidovdana, ni zbog hapšenja sugrađana, ni zbog stoti put okrenutih kocki na Trgu, ni zbog osuđenog šefa kabineta za mito - ni zbog čega se gradonačelnik Beograda nije oglašavao od maja. Pojavio se juče da prikaže, nove turske tramvaje, vizantijsko-nemanjićke plavušane... ali kao da nije. Kako to i kud će oni ići - Željko Veljković, repoter Dnevnika na TV Nova.

Stigao nam je Turčin. Posle polovnog Švajcarca starog pola veka, već solidno izvoženog Španca i vremešnih čeških Katica, novi beogradski tramvaj. Dugačak više od 30 metara, širi od svih, može da stane u njega skoro 200 ljudi, stiglo ih je tri, sutra će na ulicu prvi, biće ih ukupno 25. Predstavio ih je onaj, čiji je odnos prema gradu koji vodi i njegovim građanima, kao i medijijima, takav da ga u ovom programu nećete videti, ni čuti.

TramvajI su naravno kupljeni na kredit. Bio i tender.

Tender za tramvaj je pisan tako da na njega može da odgovori praktično samo jedan proizvođač – to je turski proizvođač Bozankaya – u Evropi malo poznat, ali beogradski tramvaji plaćeni su više nego neki koji su se dokazali na evropskim ulicama.

Dok se Beograd zadužuje za turske tramvaje, Zagreb je kupio 40 domaćih tramvaj iz Končara, nešto kraće od našeg doduše, ali plaćen parama Evropske unije. Sarajevo je kupilo 25 švajcarskih Štadlera, po kapacitetu uporedivih s našim Turcima. A baš tursku Bozonkaju ,ko što je naša kupio je Temišvar. U Zagrebu Končar po komadu 1,9 miliona evra, u Sarajevu Štadler 2,3 miliona evra, u Temišvaru Bozonkaya ko naša 1,9 miliona evra.

„Mi smo na kraju ove tramvaje Bozankaya platili bez PDV-a 2,7 miliona evra po komadu, što je apsolutno previše jer se ne radi o premijum marki, o premijum tramvaju. Naravno, dobro je što kupujemo nove tramvaje, ali opet kažem – greota što to nije Siemens. Sarajevo je kupilo Stadler, Škoda je takođe planirala da učestvuje na tenderima u Beogradu, i ono što je meni najfrapantnije jeste da su isti tramvaj Rumuni platili 800.000 evra manje po komadu“, ističe Nikola Jovanović, Centar za lokalnu samoupravu.

I taj preskupi tramvaj jeste lepši, moderniji, možda i udobniji od svega što se trenutno kotrlja po beogradskim šinama, mada, nešto je i širi, ali će uz malo muke moći da se provuče svuda.

„U pogledu širine samog tramvaja, činjenica je da je ovo najširi tramvaj koji se trenutno nalazi u Beogradu i koji će od sutra izaći na ulice grada. Njegova širina je 2,4 metra. U teoriji, svakako, on može da saobraća i to niko nije postavljao kao pitanje – dakle, da li će moći na naše šine – da, apsolutno da će moći. Međutim, svakako očekujem da će biti pojedinih poteškoća – neću da kažem problema – kada su u pitanju određene raskrsnice ili određena tramvajska stajališta. Između ostalog, mi već sada imamo situaciju da je na Mostu na Adi praktično beton razbijen da bi, za nekoliko centimetara, ovaj tramvaj mogao nesmetano da prolazi“, kaže Ivan Banković, Sindikat GSP Centar.

OFF: Svih 25 preskupih Bozonkaya trebalo bi da stigne u Beograd dogodine do prvog marta, a od najavljenih još sto tramvaja posle obustavljanja tendera krajem aprila za sada izgleda nema ništa. Jer ko što je ovaj tender za 25 tramvaja pisan za Turke, tako je tajuza sto izgleda bio napisan za Rumune, ali je previše bilo primedbi drugih proizvođača.

„Ovaj tender je pisan apsolutno za Bozankayu, jer u njemu je stajala i ta famozna širina koja je nešto veća nego što Beogradu treba. I upravo zato što se tenderi crtaju za jednu fabriku, pao je tender za novih 100 tramvaja, tako da ono čime se gradonačelnik hvali – da ćemo dobiti još 100 tramvaja – nećemo, i to upravo zbog sumnje na korupciju, jer su se brojne fabrike žalile da je tender tendenciozan i da se ponovo crta za jednu fabriku. U ovom slučaju to je bila rumunska fabrika Astra“, kaže Jovanović.

„Ovo je vrlo transparentna korupcija. Nema tu nekih velikih tajni, kao što se znalo za turske tramvaje, isto tako se zna da je ovaj tender pisan za rumunske tramvaje, za kompaniju Astra iz rumunskog Arada. Sve je ovde, nažalost, potpuno transparentno – kao što se zna da će tender za nabavku 300 novih autobusa dobiti kineska firma Higer – ali na ovako fiktivnim tenderima cena je stvar dogovora između pauzi u kafanskom razgovoru. Bukvalno tako“, kaže Banković.

Ali za to je, kako nam uvek prebroje, navodno glasala većina Beograđana – da nas gladni para i vlasti zadužuju, da našim parama jeftine stvari skupo plaćaju, a da su, za sada, daleko od domašaja evropskih ili bilo kojih drugih samostalnih tužilaca.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.