2
Stručnjaci nemaju dilemu - na protestu u Beogradu korišćen je zvučni top koji može da naruši zdravstveno stanje. Posle tog događaja, veliki broj ljudi javio se lekarima zbog zdravstenih tegoba, vlast poručuje da je sve laž. Više javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da formira predmet i naloži identifikovanje lica koja su, kako navodi, takve neistinite informacije širile u javnosti. Da li ćemo dobiti odgovore i na pitanja šta se desilo na protestu 15. marta, ko je i zašto na okupljene udario nedozvoljenim oružjem? Gost jutarnjeg programa "Probudi se" bio je advokat Ivan Ninić.
Umesto da najpre utvrde šta se desilo na protestu u subotu i kakav je zvuk uznemirio građane, tužilac Stefanović je naložio da se identifikuju oni koji su, kako tvrdi, širili paniku da je reč o zvučnom topu. Ninić objašnjava zbog čega u prvom planu tužilaštva nije incident koji se dogodio na protestu u Beogradu tokom odavanja pošte nastradalima u padu nadsterešnice u Novom Sadu.
„Ovo je manir tužilašttva od dolaska Stefanovića na funkciju. Optužiti ljude da šire panikui je morbidno i u cilju sejanja straha“, kaže Ninić.
Zavodu za urgentnu medicinu u Novom Sadu u nedelju se, kako su preneli mediji, javilo između 30 i 40 osoba sa zdravstvenim tegobama. Takođe veliki broj građana pomoć je potražio i Urgentnom centru u Beogradu koji to demantuje i traži istragu protiv onih koji izazivaju paniku.
Advokat daje svoj sud zbog čega se kriju prave informacije.
Studenti su se juče okupili ispred Urgentnog centra, a potom ispred Ministarstva zdravlja. Traže informacije o broju pacijenata koji su se javili sa tegobama posle incidenta tokom subotnjeg protesta, ali i ostavku Zlatibora Lončara. Studenti u blokadi ispred urgentnog centra tražili su da se objave tačne informacije o tome koliko se ljudi javilo sa tegobama posle incidenta. Imaju informacije da su se građani obraćali urgentnom centru ali da je odbijeno da im se pruži medicinska pomoć. Traže da oni koji su uskratili zdravstvenu pomoć snose posledice.
Neki lekari su svedočili da je bila zabranjeno vođenje evidencije o pacijentima koji se javljaju sa tegobama posle protesta i da su se vodili paralelni spiskovi.
„Neko želi da minimalizuje ovo što su ljudi doživeli u subotu. Neko želi da minimalizuje ovo da bi se sanirala šteta, međunarodna bruka i posledice“, kaže on.
Studenti Pravnog fakulteta u blokadi upitali su kome služi tužilaštvo. Navode da umesto da ispita da li je bilo zvučnog topa na protestu u Beogradu zastrašuje građane. Kako navode, Tužilaštvo je u svom saopštenju presudilo da su pomenute informacije lažne i to samo na osnovu demanta urgentnog centra. Ninića pojašnajva da li je na tužilaštvu da to utvrdi ili na sudu.
Više javno tužilaštvo je i dalo nalog da se utvrdi ko je dizao paniku pošto je predsednik na sednici Vlade kritikovao ministarku pravde da ništa ne radi. Dakle, tužilaštvo ponovo reguje na mig predsednika, te advokat pojašnjava da li je to u skladu sa zakonom.
Stručnjaci tvrde da je u nedelju upotrebljen zvučni top koji nije na listi dozvoljenih sredstava prinude za razbijanje demonstracija. Čak i da jeste na listi, Ninić objašnjva da li je način na koji je upotrebljen nezakonit. Ljudi su mirno stajali odavali počast poginulima i nisu predstavljali nikakvu pretnju.
Zanimljivo je i da su građani prijave upućivali nevladinim organizacijama, a ne tužilaštvu. Ninić pojašnjava zbog čega i zašto se nisu obratili tužilaštvu, da li je tužilaštvo trebalo da pozove građane koji su bile žrtve izvršenja krivičnog dela.
A pošto je Više javno tužilaštvo pokrenulo postupak zbog dizanja panike i naložilo da se pronađu osumnjičeni zbog dezinformacija o zvučnom topu Filip Ljubičić iz Raške odlučio je da se sam prijavi policiji zbog plasiranja informacija o nedozvoljenom oružju. Umesto da ga sasluša, policija u Raški mu je rekla da može kući. On se jutros uključio u program TV Nova.
On je bio na protestu u subotu i zatekao se među ljudima koji su čuli i osetili nešto za šta se sumnja da je zvučni top, sada svedoči kako je to izgledalo njemu i ljudima koji su bili uz njega.
Filip otkriva da li poznajete nekoga ko se obratio nekoj zdravstvenoj ustanovi zbog tegoba i šta ga je navelo da se prijavi samoinicijativno policiji.
Za kraj ovaj Raščanin dodaje kakvo je obrazloženje dobio od policije, koja ga nije ni saslušala već poslala kući.
Adokat Ninić analizira da li je tužiteljka Dolovac namerno napravila propust i nije ispoštovala proceduru, kako to tvrdi sagovornik iz Raške i da li se, ako je to tako, može zaključiti da namera nije ni bila procesuiranje već samo zastrašivanje.
„Tužbom možete biti izloženi enormnim troškovima jer živimo u sistemu koji ne pruža pravnu zaštitu“, kaže Ninić i dodaje da će verovatno biti nekih hapšenja ali po sistemu slučajnog uzorka.
Videli smo da se juče ponovo oglasio predsednik koji tvrdi da zvučni top nije bio na ulici i da je sve izmišljeno. Kaže da će se istraga završiti u roku od 48 sati i da će svi odgovorni za brutalne izmišljotine odgovarati pred licem pravde. Ninić komentariše da je predsednik izgleda siguran u kom smeru će ići istraga.
U celu priču uključio se i zaštitnik građana. Pokrenuo je postupak na osnovu obraćanja građana i informacija iz medija, da je 15. marta tokom protesta u Beogradu, upotrebljen „zvučni top“ kao nezakonito sredstvo prinude. Advokat otkriva dali očekuje da baš on utvrdi nezakonitost u radu nadležnih institucija.
Od Urgentnog centra UKCS u Beogradu su takođe zatražene sve raspoložive stručne i pouzdane informacije koje bi pomogle utvrđivanju činjeničnog stanja o upotrebi sredstava čije bi dejstvo moglo uticati na zdravlje ljudi.“Zaštitnik građana je takođe zatražio da mu udruženja građana ‘Beogradski centar za ljudska prava, ‘Crta’ i ‘A11’ dostave informacije kojima raspolažu, a koje se odnose na svedočenja i podatke dobijene od građana nakon protesta“, dodaje se u saopštenju.
Evropska komisija je pozvala na brzu transparentnu i kredibilnu istragu tih optužbi. Podsećaju da po Zakonu o ljudskim pravima EU, vlasti moraju zaštititi sve učesnike protesta od povređivanja i nasilja. Ninić dodaje da li očekuje neke konkretne poteze iz Brisela i ,ože li se očekivati neki veći pritisak EU na vlast u Srbiji.
Gost „Probudi se“ daje svoje mišljenje ima li Srbija nezavisne eksperte u državnom aparatu koji užvaju poverenje i koju mogu ovu priču da sve isteraju do kraja ili će morati da se umešaju strani faktori. Mediji su pre par dana pisali da Laura Koveši i evropsko javno tužilaštvo vode istragu o slučaju pada nadstrešnice. Tvrde da je u toku istraga o mogućim zloupotrebama EU fondova vezanih za Železničku stanicu u Novom Sadu. Ninić dodaje da li bi to moglo da pomogne da dođemo makar do nekih dogovora.
„Ne postoji poverenje građana u državne institucije iz sektora bezbednosti. Nepočinstva u vojsci i policiji nisu dobila krivično-pravni epilog“, kaže Ninić i dodaje da bez uzbunjivača koji bi rekao šta se desilo, ovo će biti gurnuto pod tepih.
Ninić smatra da pritisak javnosti mora da bude snažan da se ovo ne bi razvodnilo.
„Studenti treba da stave moratorijum na svoje zahteve i da se prvo rešava pitanje zvučno topa“, smatra Ninić
Da se osvrnemo i na najavu da će danas biti celodnevna obustava rada u pravosuđu, te advokat otkriva da li će se ipak postupati u nekim predmetima.
Zaposleni u pravosudnim organima, sudovima, javnom tužilaštvu i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, stupiće danas u celodnevni štrajk, najavio je Sindikat sudske vlasti. Kako se navodi u saopštenju, svi zaposleni obustaviće rad u prostorijama svojih institucija.Predlog Sindikata sudske vlasti je da zaposleni postupaju u predmetima koji se tiču lišenih slobode, koji se vode prema maloletnim učiniocima krivičnih dela i zbog nasilja u porodici, kao i u postupcima u kojima je istaknut predlog za određivanje privremene mere.
Trebalo bi i da se postupa u predmetima u kojima bi istekao rok izričito propisan zakonom i u okviru kog se mogu steći određena prava ili se po isteku roka neko pravo gubi. Sindikat podseća i da su štrajkački zahtevi upućeni Ministarstvu pravde još 5 februara.
Traži se potpisivanje protokola o povećanju osnovice za obračun plata sudijama, javnim tužiocima i ostalim zaposlenima u pravosudnim organima, u iznosu od minimum 20 odsto. Zahteva se i isplata naknade za troškove ishrane u toku rada, u iznosu od minimum 15.000 dinara mesečno.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
BONUS VIDEO – Predsednik sindikata: Više od 100 pravosudnih organa u Srbiji stupilo u neku vrstu obustave rada
