Posle 15. godina Srbija menja zakon o zaštiti vazduha - Elizabet Paunović

Ona na početku pravi presek stanja i otkriva kakav vazduh udišemo, šta to sve unesemo tokom zimskih ali i letnjih meseci u svoj organizam i koliko nam je zdravlje zbog toga ugroženo.

Posle 15. godina poslanici su usvojili nov Zakon o zaštiti vazduha. Iz vlasti poručuju da je u skladu sa evropskim standardima, da predviđa strože kazne za zagađivače i jaču kontrolu inspekcija. Međutim 15 organizacija smatra da je diskriminatoran i da ne rešava probleme, te Paunovič objašnjva zbog čega i šta je problem sa ovim zakonom.

Ključni problemi koji ostaju nerešeni. U zakonu je usaglašeno šta je to sve što inspektor ima obavezu i pravo da radi kada dođe do potencijalnog zagađenja vazduha. Proširena je kaznena politika gde su terminološki preciznije definisani prekršaji.

Uprkos novom zakonskom okviru, neka od najvažnijih pitanja u oblasti zaštite vazduha i dalje ostaju nerešena, a to su:

• Lokalni monitoring kvaliteta vazduha

Predloženi Nacrt zakona i dalje omogućava lokalnim samoupravama da samostalno uspostavljaju mreže za monitoring u skladu sa sopstvenim mogućnostima, što znači da neće biti obavezujućeg, sveobuhvatnog i kontinuiranog praćenja svih zagađujućih materija u vazduhu.

• Merenja posebne namene u hitnim situacijama - poenta je da im se produžava rok za merenja, pa na primer nakon pozara na deponiji merenja mogu da obave tek kada uzrok zagađenja prestane.
• Nacionalni plan za smanjenje emisija - briše se odredba koja definiše termoelektrane kao izvor zagađenja, što je veliki problem
• Nadzor i kaznene odredbe zakona - NVO ukazuju da nema preventive 

Članica Nacionalne ekološke asocijacije otkriva kako bis trenutno ocenila situaciju, da li vazduh štitimo dovoljno. Ona dodaje i da ekološke organizacije sve češće ukazuju na ekološki kriminal, međutim da li zbog njega neko odgovara?

Osim novog zakona Vlada Srbije donela je odluku o zameni dotrajalih sistema za grejanje koji ugrožavaju zdravlje građana zbog čega je potpisan zajam od 50 miliona dolara. Paunovič analizira šta dobijamo za ovaj novac.

Stare kotlarnice u toplanama širom Srbije još uvek se oslanjaju na fosilna goriva, a čije loženje uzrokuje emisiju velikog broja štetnih materija, uključujući i čestice PM 2,5. Kao odgovor na ovakvo stanje, Srbija je potpisala ugovor o zajmu od 50 miliona dolatra sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, kako bi zamenila ove dotrajale sisteme novim i održivijim.

Ona ističe šta to znači u praksi, kada možemo očekivati da se stare kotlarnice kompletno zamene i šta je cilj ovog projekta i šta nam mogu biti merljivi rezultati da je on uspešno sproveden.

Svrha projeka je da se zamene zastareli i zagađujući sistemi grejanja, a da se uvedu održivi – toplotne pumpe, biomasa, industrijska otpadna toplota.

Sada kada usvojimo nov zakon i kada se dodatno zadužimo, gošća "Probudi se" dodaje koliko ćemo udisati svežeg vazduha i hoćemo li se približiti tom evropskom standardu. Za kraj ona navodi da bismo disali punim plućima, šta je to što treba pod hitno uraditi.

"Postoji niz mera koje se trebaju primenjivati kontinuirano. Polovinu svih bolesti izaziva zagađeni vazduh", kaže Paunović.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Nišlije za čist vazduh

Za par dana zvanično nam stiže leto, a da li to znači da udišemo zdraviji i čistiji vazduh? To smo proverili u Nišu. Tamo je bila naša Ivana Marković, reporterka jutarnjeg programa "Probudi se".

A da li je istina da postoje samo dve merne stanice za kvalitet vazduha u Nišu za TV Nova otkriva Miloš Bošković, većnik za komunalne poslove GO Medijana.