Policajac koji je usmrtio Afroamerikanca Džordža Flojda, Derek Šovin proglašen je krivim i osuđen na 12 godina zatvora. Od 12 porotnika koji su odlučivali o sudbini Šovina, šest su belci, četvoro Afroamerikanci, a dvoje mešane rase. Za razliku od Amerike, u Srbiji ovakva praksa skoro da nije viđena.

Snimak na kojem se vidi kako policajac, prilikom privođenja, drži koleno na vratu Džordža Flojda i tako ga ubija, ujedinio je svet. U Srbiji. međutim. suočeni smo sa problemom policijske brutalnosti koju prati policijska nekažnjivost. Na primer, snimci upada demonstaranata u RTS praćeni su snimcima policije koja građane gura niz stepenice i koristi pendreke. Niko iz službe nije odgovarao.

„Mene u RTS-u nisu tukli, ali gurali su me niz stepenice. Nisu pravili razliku da li ste muško, da li ste žensko, da li si mlad, da li si star“, kaže Sofija Nedeljković iz pokreta „1 od 5 miliona“.

„Sutradan kad smo došli ispred predsedništva da protestujemo zbog tog ponašanja policije, dok smo stajali ispred predsedništva i kad smo ga okružili. formirali su se ponovo kordoni. ja nisam uspela na vreme da se sklonim i policajac me je udario pendrekom po leđima i po rebrima. Ja mislim da je to najgori bol koji sam osetila u životu“, rekla je Tea Vukadin,  iz pokreta „1 od 5 miliona“.

Policajac u Srbiji nikada nije bio krivično gonjen, a u poslednjih 30 godina dešavalo se da policajac i ubije demonstranta.

„Nemam nikakve sumnje da se nikada neće desiti da neko iz policije odgovara krivično, pa čak ni disciplinski za primenu prekomerne sile u odnosu na demonstrante, na političke demonstracije. To se ovde nikada nije ni desilo“, smatra advokat Vladimir Gajić.

Inače, prethodni izveštaj Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i drugih oblika nasilja pokazao je da je u Srbiji jako rasprostranjeno policijsko nasilje koje prati visoka stopa nekažnjivosti. Prvi razlog za to su lekari, koji dokumentuju povrede, ne rade to na potpun način.

„U praksi se događa da čovek koga pretuče policija ode kod lekara i onda lekar zove istu tu policiju koja je ovog čoveka tukla i dovede do neke situacije moguće odmazde, pritiska“, tvrdi pravnik Vladica Ilić.

Drugi problem je opstrukcija u tom pogledu što su istrage jako spore. Tužilaštva preuzimaju slučajeve mesecima nakon što prime krivične prijave.

Prema mišljenju pravnika Vladice Ilića, to je slučaj sa julskim protestima.

„Dakle, mi smo imali 18 ljudi koji su nam se javili i povodom kojih smo organizovali podnošenje krivičnih prijava, sudsko medicinske preglede i tako dalje. U tim slučajevima tužilaštva su počela te ljude da pozivaju tek sedam ili osam meseci nakon toga“, kaže Vladica Ilić.

U Americi, privatna svojina ima status svetinje, a Ustavom je zaštićena tradicija da svako može da nosi oružje. Pa i kada je policija primorana da interveniše silom, ona računa na naoružanje. Ali kada dođe do prekomerne upotrebe sile, policajci koji su odgovorni izlaze pred sud. U Srbiji je tradicija malo drugačija.

„Mi smo tradicionalno nedemokratsko društvo koje nema razvijene pravne i državne institucije. Od toga dolaze i polaze svi problemi koji postoje u srpskom društvu“, smatra advokat Vladimir Gajić.

Praksa u Srbiji pokazala je i da ima izuzetaka. Za primenjivanje sile nad Andrejem Vučićem, koji je uz dvojicu pokušao da probije policijski kordon, nekoliko policajaca koji su odgovorili na napad brata predsednika Srbije je osuđeno i otpušteno iz službe.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S možete pogledati ovde: